Nova istraživanja predstavljena u Londonu pokazuju da direktno ciljanje tau proteina može biti ključno u borbi protiv Alchajmerove bolesti. U ranoj studiji lek diranersen smanjio je nivo tau proteina u mozgu za 50%–65% i povezao se sa usporenjem kognitivnog pada do 50%. Istovremeno, krvni biomarker ptau217 može predvideti rizik od kognitivnog pada i do 10 godina unapred, otvarajući mogućnost ranog skrininga. Potrebna su dodatna ispitivanja i rešenja za pristup terapijama i pokrivanje troškova.
Sledeća granica u lečenju Alchajmera: Ciljanje tau proteina donosi novu nadu
Test tubes in a holder —Getty Images
Decenijama se u istraživanjima Alchajmerove bolesti najveći fokus stavljao na amiloid. Iako su anti-amiloidne terapije donele prvi napredak, kognitivni simptomi često nastupaju tek kada se u mozgu pojavi i drugi protein — tau. Na nedavnoj konferenciji Alzheimer's Association u Londonu predstavljeni su podaci koji ukazuju da direktno smanjenje tau proteina može doneti kliničku korist i otvoriti novu strategiju lečenja.
Šta je novo u studiji o diranersenu?
Biogen je objavio rane rezultate kliničkog ispitivanja leka diranersena, koji deluje genskim pristupom i onemogućava ćelijama da proizvode tau. Lek se davao intratekalno, direktno u cerebrospinalnu tečnost putem lumbalne punkcije, dvaput godišnje.
Studija je obuhvatila 416 osoba sa Alchajmerovom bolešću koje su nasumično primale jednu od tri doze leka ili placebo. Nakon 18 meseci, PET snimci su pokazali smanjenje tau proteina u mozgu u rasponu od 50% do 65% u grupama koje su primale diranersen u odnosu na placebo. Ovo smanjenje je korelisalo sa sporijim kognitivnim padom: na određenim kognitivnim testovima tretirane osobe su usporile pad i do 50%.
Ovo je prvi pokušaj koji je pokazao stvarno smanjenje tau proteina u ljudskom mozgu, ističe dr Lawren VandeVrede, jedan od vodećih istraživača.
Zašto je ciljane tau zahtevno, ali važno?
Za razliku od amiloida koji formira naslage izvan ćelija, tau postaje patološki unutar ćelija, što otežava njegovo ciljanje klasičnim antitelima. Diranersen i slični pristupi koriste molekule koji ciljaju genetske instrukcije za sintezu tau proteina (antisense pristup), čime se smanjuje njegova proizvodnja u izvoru.
Istraživači poput dr Lennarta Muckea iz Gladstone Instituta već su u animalnim modelima pokazali da i delimično smanjenje tau može biti korisno bez ozbiljnog narušavanja funkcije neurona. Mucke napominje da, iako postoji debate o ulogama tau proteina u normalnoj fiziologiji, trenutno dostupni podaci sugerišu da smanjenje tau može ublažiti patogene procese.
Test krvi koji predviđa rizik
Paralelno sa tretmanima, važan korak napred predstavlja i mogućnost ranog otkrivanja bolesti. Nova studija objavljena u JAMA pokazuje da nivo proteina ptau217 u krvi predviđa opasnost od brzog kognitivnog pada: u kohorti od preko 2.700 kognitivno normalnih ispitanika, oni sa najvišim vrednostima ptau217 imali su 78% veću verovatnoću da postanu kognitivno oštećeni u narednih 10 godina i 38% veću verovatnoću u narednih 5 godina, u poređenju sa ispitanicima sa nižim nivoima.
Autori ističu da ptau217 daje dodatne prognostičke informacije čak i iznad onog što pružaju snimci mozga i genetsko testiranje, što otvara mogućnost populacionog skrininga i ranog praćenja osoba u riziku.
Praktične implikacije i izazovi
Ako se benefiti diranersena potvrde u većim i kasnijim fazama ispitivanja, lek bi mogao postati deo kombinovane terapije zajedno sa anti-amiloidnim lečenjem, što bi teoretski moglo dodatno usporiti napredovanje bolesti. Međutim, trenutno su to rani podaci i potrebna su dodatna istraživanja da bi se potvrdila sigurnost i dugoročna efikasnost.
Osim naučnih pitanja, ostaju i sistemska pitanja: pristupačnost testova i terapija, pokrivanje troškova od strane osiguravača i Medicare programa, kao i preporuke tela za skrining. U SAD je USPSTF pre dve godine ocenjivao da nema dovoljno dokaza za opšti skrining — ali nova otkrića mogu ubrzati promenu politike.
Zaključak
Posle decenija sporog napretka, istraživanja Alchajmera dobijaju novi zamah usmeravanjem i na tau pored amiloida. Rana klinička ispitivanja kao i napredni krvni biomarkeri dovode nas bliže vremenu kada će rana dijagnostika i ciljane terapije biti realna opcija. Ipak, važno je ostati oprezan: potrebne su potvrđujuće studije, planovi za distribuciju i rasprava o etici i pristupu lečenju.
Pomozite nam da budemo bolji.
