Osam ključnih mera za poboljšanje upravljanja rizikom od požara nakon tragedije u Los Gallardosu

Plamenovi su se približili selu Bédar u provinciji Almería kada je gradonačelnik izdao očajnički nalog da se oglase crkvena zvona. To nije bilo dovoljno. Požar kod Los Gallardosa 9. jula odneo je 13 života i spalio oko 7.000 hektara — jedna od najsmrtonosnijih požarnih katastrofa u novijoj istoriji Španije.

Većina žrtava bili su stariji ljudi, često penzionisani stranci, koji su živeli izolovano i koji su nastradali zarobljeni u vozilima ili pokušavajući da beže pešice preko slepih puteva u relativno nepristupačnom, žbunjem i stenama prekrivenom terenu.

Visoke temperature i dugi periodi suše pretvaraju žbunje, travnjake i nisko rastinje u lako zapaljivo gorivo. U kombinaciji sa kompleksnim reljefom i širenjem stanogradnje u interfejs urbano-šumske zone, to stvara požare koji se šire brzo i nepredvidivo i otežava spasilačke i evakuacione operacije.

Andaluzijsko zakonodavstvo zahteva lokalne planove za šumske požare i planove samozaštite za izdvojene objekte i stambena naselja, ali praksa pokazuje široku neusklađenost i lošu implementaciju tih mera. Katastrofa u Los Gallardosu jasno pokazuje da reagovanje isključivo slanjem vatrogasnih ekipa nije dovoljno — neophodno je unapred planiranje, sprečavanje i adaptacija.

Zašto treba promeniti pristup

Gde, kada i kako požari nastaju menja se usled klimatskih promena i promena upotrebe zemljišta. Sve veća izloženost domova u zonama sa žbunjem i travom zahteva da zajednice koje nisu navikle na takav rizik nauče kako da mu pristupe. Hitno je potrebno proširiti fokus sa gašenja na pripremu, mitigaciju i otpornost.

Osam prioritetnih mera

1. Upravljati društvenom ranjivošću

Požari naročito pogađaju ranjive grupe: stare, izolovane osobe, one sa ograničenim finansijama ili bez lokalnog znanja. Planiranje mora identifikovati te grupe i uvesti konkretne protokole — registraciju ranjivih, specifične evakuacione rute i logistiku pomoći tokom kriznih situacija.

2. Usvojiti rešenja zasnovana na prirodi

Pristupi kao što su kontrolisana ispaša, stvaranje manje zapaljivih staništa, zeleni protivpožarni pojasevi i obnova vodnih tokova smanjuju gorivo i usporavaju širenje vatre. Ove mere istovremeno podstiču biodiverzitet i lokalne ekonomije.

3. Izraditi i redovno ažurirati planove i obuke

Lokalne vlasti moraju imati javno dostupne planove evakuacije i samozaštite, uključujući tačke vodosnabdevanja, sisteme upozorenja, pristupne i evakuacione pravce te protokole za ranjive kategorije. Ključ su redovne vežbe i edukacija stanovništva — razlika između planirane evakuacije i panike spašava živote.

4. Podstaći kolektivnu akciju

Efikasan odgovor zahteva saradnju javnog sektora, civilnog društva i privatnih aktera. Aktivno uključivanje građana u izradu planova povećava poverenje, legitimitet i praktičnu sposobnost zajednice da odgovori na požar.

5. Promovisati integrisano i koordinisano upravljanje

Upravljanje požarima mora biti deo svih političkih i prostorno-planskih odluka: zabrana gradnje u rizičnim zonama, specifični građevinski standardi za interfejs, tampon zone i planovi za održavanje pejzaža otpornog na požare.

6. Incentivisati upravljanje rizikom

Ekonomskim instrumentima, uključujući izdvajanja za ekološke usluge, poreske olakšice ili osiguravajuće modele koji nagrađuju preventivno ponašanje, može se podstaći vlasnike zemljišta i zajednice da sprovedu mere smanjenja rizika.

7. Poboljšati monitoring i sisteme ranog upozorenja

Ulaganje u senzore, satelitsko praćenje, prediktivne modele ponašanja vatre i aplikacije za uzbunjivanje omogućava brže i preciznije procene i bezbednije evakuacije. Ove tehnologije treba integrisati u lokalne planove odgovora.

8. Podsticati javna i privatna ulaganja u dugoročnu pripremljenost

Prevencija i pripremljenost donose visok društveni i ekonomski povraćaj. Privatne investicije u proizvode povezane sa prirodom treba usmeriti na konkretne mere koje jačaju otpornost ljudi i pejzaža, uz dopunu javnih ulaganja, a ne njihovu zamenu.

Zaključak: Tragedija u Los Gallardosu podseća da je neophodna temeljna promena: planiranje, zajednica i preventivne mere moraju postati prioriteti kako bi se smanjio broj žrtava i šteta u budućim požarima.

Ovaj članak je nastao na osnovu originalne analize objavljene u The Conversation.

Napomena o autorima: Potpisani autori nisu zaposleni kod, nisu konsultanti, niti imaju finansijske interese u organizacijama koje bi mogle imati neposrednu korist od ovog članka, i izjavili su da nemaju relevantne veze osim akademskog poziva.