U SAD se godišnje odbacuje 10,4 milijarde odevnih predmeta, što stvara pritisak na sisteme popravke i reciklaže. Lisa Jepsen iz Garson & Shaw tvrdi da je rešenje u produženju životnog veka odeće — prikupljanje, popravka i preprodaja — a ne samo tehnološke inovacije na kraju životnog ciklusa. Primeri iz Gvatemale i Salvadora pokazuju koliko je secondhand tržište pristupačno, dok sektor polovne odeće u SAD podržava znatno više radnih mesta nego domaća proizvodnja.
SAD Odbacuju 10,4 Milijarde Odevnih Predmeta Godišnje — Rešeneje: Duži Rok Upotrebe, Ne Samo Reciklaža
Photo Credit: iStock
Problem otpada od odeće u Sjedinjenim Državama doseže razmere koje nove tehnologije reciklaže teško mogu same da reše. Prema podacima za 2024. godinu kompanije Garson & Shaw, Amerikanci odbacuju 10,4 milijarde odevnih predmeta godišnje — otprilike 4.000 kamionskih tovara svake nedelje.
Na tekstilnom samitu u San Dijegu, Lisa Jepsen, izvršna direktorka Garson & Shaw LLC i jedna od sudija takmičenja na Textile Recovery Summitu, ocenila je da startapi i inovacije fokusirani na kraj životnog ciklusa (popravke, sortiranje, reciklaža vlakno-u-vlakno) jesu važni, ali nedovoljni ako se ne smanji količina nove odeće koja ulazi u sistem.
Zašto ponovna upotreba ima prednost
Jepsen naglašava da čak i najsavremenija oprema za reciklažu neće moći da odgovori na problem ako brendovi nastave da proizvode više odeće nego što sistemi popravke i prikupljanja mogu da obrade. Kao primer neravnoteže, navela je da zapremina odbačene odeće u Kaliforniji već premašuje kapacitete za popravku i reciklažu.
Ekološki i ekonomski argumenti: Secondhand tržište je pristupačno i podržava radna mesta. Jepsen navodi primere iz regiona: u Gvatemali rabljena odeća često košta manje od četvrtine cene novih uvoznih komada, dok u Salvadoru rabljeni odevni predmeti čine gotovo trećinu uvoza odeće; u studiji od preko 21 miliona komada, 99,6% je prodato za manje od 15 dolara, sa najčešćom cenom od 3 dolara.
U SAD, sektor polovne odeće podržava procenjenih 342.000 radnih mesta, nasuprot manje od 90.000 u domaćoj proizvodnji odeće. Izveštaj organizacije USAgain ukazuje da bolji sistemi prikupljanja i jači kanali ponovne upotrebe mogu stvoriti hiljade zelenih radnih mesta i smanjiti zagađenje.
Praktična rešenja — manje apstrakcije, više cirkulacije
Na samitu su predstavljeni predlozi kompanija kao što su Alternew, Fibarcode, IntheLoopAi, a pobednik je bio Intrinsic Advanced Materials. Predlozi su obuhvatili popravku, brže sortiranje i tehnologije reciklaže. Ipak, Jepsen tvrdi da ključ nije futuristička infrastruktura, već svakodnevni procesi: prikupljanje nosive odeće, njena popravka, preprodaja i omogućavanje da komadi duže ostanu u upotrebi.
"Prava tekstilna cirkularnost počinje uzvodno: proizvoditi manje, proizvoditi bolje, i držati odeću u upotrebi duže," zaključila je Jepsen. "Ne možemo se tehnološki izvući iz beskonačnog rasta obima odeće."
Jepsen poziva brendove i donosioce politika da prilikom merenja cirkularnosti vrednuju koliko se sprečava otpad, koliko se produžava životni vek proizvoda, koliko je dizajn usmeren na dugovečnost i ponovnu upotrebu, i da grade sisteme prikupljanja koji podržavaju reupotrebu globalno — umesto da se fokusiraju samo na ono što se dešava kada odeća postane otpad.
Zaključak: Smanjenje proizvodnje i bolja infrastruktura za ponovno korišćenje odeće mogu doneti istovremene koristi — manje otpada, ušteđenu novac potrošačima, i nova radna mesta u zelenoj ekonomiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
