Recikliranje Ostataka Hrane U SAD Može Smanjiti Emisije Do 99% — Ali Kompost Bi Mogao Doneti 20.000 Tona Plastike Godišnje

Recikliranje ostataka hrane umesto njihovog odlaganja na deponije može doneti ogroman klimatski dobitak u SAD — ali novo istraživanje upozorava da bi, bez boljeg dizajna ambalaže i efikasnijeg sortiranja, koristi mogle biti umanjene širenjem plastike po poljoprivrednom zemljištu.

Šta su istraživači našli

Naučnici iz studije objavljene u Nature Food modelovali su scenario u kome se politike koje već postoje u državama kao što su Massachusetts i Vermont primene na nacionalnom nivou. Rezultat: preusmeravanje ostataka hrane iz deponija u sisteme za kompostiranje i anaerobnu digestiju moglo bi smanjiti ukupne emisije povezane s prehrambenim otpadom i do 99%, pre svega izbegavanjem emisija metana koje nastaju u anaerobnim uslovima na deponijama.

Konkretniji rizik: plastika u kompostu

Međutim, istraživanje upozorava da bez poboljšanja ambalaže i procesa sortiranja, kontaminirani kompost bi mogao uneti i do 20.000 tona plastike godišnje na poljoprivredno zemljište u SAD. Plastika koja "prođe" kroz sisteme za odvajanje i kompostiranje može ostati u finim fragmentima i dugoročno zagađivati tlo i uslove za proizvodnju hrane.

"Postoje ogromne klimatske koristi od usmeravanja prehrambenog otpada van deponija. Veliki deo te koristi dolazi od izbegavanja emisija metana kada se otpad raspada,"

rekao je Katherine Porterfield, postdok na Univerzitetu Vermonta i glavna autorka studije.

Politike koje već postoje

U Massachusettsu firme koje proizvode više od pola tone prehrambenog otpada nedeljno moraju da ga usmeravaju van deponija: jestivi ostaci idu u programe za oporavak hrane, a neprehrambeni ostaci u kompost ili anaerobnu digestiju. Vermont ima još širu zabranu koja pokriva i domaćinstva.

Širi uticaji

Prelazak na nacionalni sistem recikliranja otpada mogao bi takođe smanjiti oticanje hranljivih materija sa deponija koje doprinosi toksičnim cvetovima algi i zagađuje vodotokove, što je značajno za zdravlje zajednica i ekosistema.

"Plastika je svuda," dodala je Porterfield, ističući da plastika dospeva u zemljište ne samo kroz kompost, već i vazduhom, vodom, oticanjem i upotrebom plastičnih malčeva na farmama.

Šta autori predlažu

Autori studije ne tvrde da zabrane odlaganja hrane nisu korisne — naprotiv, naglašavaju značajne klimatske i ekološke koristi. Ipak, zaključak je jasan: da bi se te koristi u potpunosti ostvarile, potrebne su:

• bolje sisteme za sortiranje i uklanjanje ambalaže pre kompostiranja,
• dizajn ambalaže koji olakšava de-pakovanje i smanjuje plastikom kontaminaciju,
• strožiji standardi kontrole kvaliteta komposta i infrastruktura za obradu koja minimizira ulazak plastike u tlo.

Eric Roy, direktor Casella Centra za cirkularnu ekonomiju i održivost: "Studija pokazuje jasne koristi od recikliranja prehrambenog otpada. To je nešto što treba da radimo."

Zašto je ovo važno i za druge zemlje

Iako su podaci iz SAD, pouke su univerzalne: politika za odvajanje i recikliranje hrane može doneti velike klimatske i ekološke koristi, ali bez pažljive kontrole izvora kontaminacije i obnove ambalaže, rizik od prenošenja mikro- i makroplastike u poljoprivredno zemljište ostaje realan. To je relevantno i za zemlje koje planiraju širenje sistema za obradu biootpada.

Zaključak: Nacionalno proširenje recikliranja ostataka hrane može biti moćan alat za smanjenje emisija i poboljšanje zdravlja voda, ali da bi te koristi bile održive, potrebno je istovremeno rešavati problem plastične kontaminacije kroz bolju ambalažu, sortiranje i kontrolu kvaliteta komposta.