Stanovnici Makarewe negoduju zbog odobrenog Datagridovog AI data centra vrednog 3 milijarde dolara, koji bi na 49 hektara trošio približno 6% nacionalne električne energije. Protivljenje nije protiv same tehnologije, već zbog nedostatka transparentnosti i izostanka javne rasprave. Aktivisti traže javni sastanak; Datagrid zasad nije odgovorio. Stručnjaci ukazuju da dizajn objekta i strana ulaganja mogu smanjiti neke ekološke rizike, ali otvorena su pitanja o cenama struje i lokalnim koristima.
Stanovnici Makarewe Traže Odgovore: Datagrid Gradi AI Data Centar Vredan 3 Mlrd $ Koji Bi Trošio 6% Struje Novog Zelanda
Image Credit: 1 News.
Stanovnici Makarewe, malog mesta u regionu Southland na Novom Zelandu, traže odgovore o odobrenom AI data centru kompanije Datagrid vrednom 3 milijarde dolara. Projekat predviđa hiperskalni objekat na površini od 49 hektara (oko 121 akr) koji bi, prema izveštajima, mogao da troši približno 6% ukupne nacionalne potrošnje električne energije — što bi ga učinilo drugim najvećim pojedinačnim korisnikom struje u zemlji.
Projekat je nastao u sklopu šire državne inicijative za privlačenje ulaganja u veštačku inteligenciju. Državna agencija Invest NZ je inostranim investitorima predstavila paket vredan 30 milijardi dolara, a izveštaj Invest NZ je Southland izdvojio kao pogodnu lokaciju zbog dostupnosti obnovljivih izvora energije. Novozelandska infrastruktura već uključuje oko 56 data centara, dok je dodatnih ~20 u fazama planiranja.
Šta brine meštane?
Aktivistkinja Kelly Blomfield naglašava da protivljenje nije protiv tehnologije: „Nismo anti‑tehnološki niti protiv napretka — mi smo protiv nedostatka transparentnosti.“ Meštani tvrde da nisu imali priliku da učestvuju u raspravi pre nego što je projekat odobren, te pokušavaju da organizuju javni sastanak na kome bi kompanija direktno odgovorila na pitanja o uticaju na cenu struje, životnu sredinu i lokalnu zajednicu. Lokalni savet je pristao da učestvuje, ali Datagrid do sada nije odgovorio na poziv.
„Nije stvar u tehnologiji, već u procesu i transparentnosti donošenja odluka,“ kaže Blomfield.
Šira slika i međunarodne reakcije
Slične zabrinutosti pojavile su se i u SAD, gde je grupa HumansFirst 18. jula organizovala prvi nacionalno koordinisan dan protesta protiv gradnje data centara, sa demonstracijama na više od 125 lokacija u preko 40 saveznih država. Organizatori ističu probleme poput visokih potreba za električnom energijom, potrošnje vode i nedostatka lokalnog pristanka. Gallupova anketa pokazuje da 70% Amerikanaca ne želi AI data centar u svojoj zajednici, što ukazuje na rastuću globalnu skepsu prema velikim projektima bez jasne komunikacije sa javnošću.
Argumenti za i protiv
Don Christie iz Wellingtonske kompanije Catalyst ističe da objekat uglavnom služi inostranim interesima i upozorava na rizik rasta cena energije za domaćinstva i lokalnu privredu. Prema njegovom stavu, u regionima gde su podizani veliki data centri često dolazi do rasta cena struje i promena na tržištu energije.
S druge strane, Graeme Muller, izvršni direktor Tech NZ, tvrdi da se problemi viđeni u inostranstvu mogu ublažiti i izbeći primenom savremenih tehnologija i pravilnom regulacijom. Kao primer navodi zatvorene sisteme hlađenja koji recirkulišu vodu umesto kontinuirane potrošnje, kao i podsticaj za izgradnju dodatnih kapaciteta za proizvodnju energije kada se u tržište uključi veliki potrošač — što može dovesti do stranih investicija u lokalnu energetsku infrastrukturu.
Dok debate traju, ključne nepoznanice ostaju: kako će tačan ugovor uticati na lokalne tarife, koje su garancije za zaštitu voda i životne sredine, i na koji način će zajednica biti uključena u dalje odluke. Meštani traže jasan javan dijalog i dokumentovane odgovore pre nego što se građevinski radovi nastave bez dodatne lokalne saglasnosti.
Izvorni izvještaji: 1News, Newsweek, reakcije lokalnih i nacionalnih organizacija; podaci Invest NZ o promociji investicija u AI.
Pomozite nam da budemo bolji.
