Tametara mirim, fosil iz jugoistočne Brazilije star 75–85 miliona godina, otkriva da su neke rane zmije bile prilagođene kopanju. Dobro očuvan deo lobanje omogućio je rekonstrukciju mozga, koji pokazuje neuroanatomske osobine povezane sa životom pod zemljom. Nalaz ukazuje na veću raniju raznolikost senzorskih adaptacija i sugeriše da je prapostanak zmija mogao imati prelazni način života između kopanja i života na tlu.
Fosil iz Doba Dinosaura Otkriva Tajne Rane Evolucije Zmija: Tametara mirim iz Brazila
Life reconstruction of the Cretaceous Period burrowing snake Tametara mirim, shown against a background of long-necked sauropod dinosaurs and the bird Navaornis from the same locality in Brazil. The image was released on July 22, 2026. Gabriel Ugueto/Handout via REUTERS.
Fosil zmije Tametara mirim, pronađen u jugoistočnoj Braziliji, daje novi uvid u ranu evoluciju ove grupe gmizavaca i potvrđuje da su zmije već bile prisutne tokom ere dinosaura.
Dobro sačuvana lobanja otkriva mozak
Primerak star između 75 i 85 miliona godina potiče iz krednog perioda i dugačak je oko 42 cm. Iako fosil nije očuvao čitavu anatomiju, oko 60% lobanje i 70% kičmenog stuba bilo je dovoljno dobro sačuvano da istraživači rekonstrušu oblik mozga i mikroskopske osobenosti kostiju lobanje.
Analiza pokazuje da je Tametara imala neuroanatomske osobine koje ukazuju na kopajući (fossorial) način života, sličan nekim današnjim vrstama poput koralnih zmija. Manje cerebralne hemisfere i smanjen optic tectum (deo mozga važan za vid) odgovaraju manjoj potrebi za oštrim vidom kod životinja koje mnogo vremena provode pod zemljom.
Šira slika evolucije zmija
Zmije su se razvile iz gušterolikih predaka i smatra se da su se pojavile još u jurskom periodu, pre oko 170 miliona godina. Međutim, dobro očuvanih fosila iz tog doba ima veoma malo, a iz krede samo nekolicina—među njima i Tametara.
„Tametara ulazi u mali, ali izuzetno značajan krug spektakularno očuvanih krednih zmija. Njena anatomija mozga otkriva raniju i veću raznolikost neurosenzornih prilagođavanja nego što smo do sada mislili“, rekao je Tiago Simões, vodeći autor istraživanja objavljenog u časopisu Nature.
Istraživači ističu da nalazi iz krede pokazuju kako su rane zmije nezavisno prilagođavale život u različitim sredinama — kopanju, životu po tlu i čak životu u vodi. Umesto da je prvi predak zmija bio strogo vezan za jedno stanište, verovatnije je da je predstavljao prelazno stanje između kopanja i života na tlu.
Dodatne napomene o biologiji vrste
Simões i saradnici smatraju da je Tametara verovatno hranila insekte, iako za to nema direktnih dokaza. Fosil nije sačuvao zube, pa se ne može utvrditi da li je bila otrovna kao neke moderne koralne zmije.
Iako moderni predstavnici zmija nemaju udove, rani primerci su često zadržavali zadnje noge. Kukovi Tametare nisu sačuvani, ali prema poređenju sa srodnim vrstama, verovatno je imala robustne zadnje ekstremitete. Takođe, istraživači su rekonstruisali mozak druge kredne vrste, Dinilysia patagonica (do oko 2 m dužine), i zaključili da su oblici mozga tih vrsta bili znatno različiti — pokazatelj rane neuroanatomske raznolikosti.
Ovaj nalaz doprinosi razumevanju kako su senzorne i kognitivne sposobnosti zmija evoluirale i kako su se prilagođavale različitim ekološkim nišama tokom stotina miliona godina.
Gde je pronađen fosil: opština Presidente Prudente, savezna država Sao Paulo, Brazil.
Pomozite nam da budemo bolji.
