Nova studija pokazuje da se glavati kitovi dreme 10–15 minuta u vertikalnom položaju i da tokom odmora ispuštaju mehuriće kako bi kontrolisali uzgon. Istraživanje 42 jedinki na Lofotenima otkrilo je da kitovi bliže površini ispuštaju prosečno ~11 mehurića po dremci, dok oni iz većih dubina ispuštaju 3–4. Još nije jasno da li je taj proces svesan ili automatski.
Glavata kit drijema i duva mehuriće da ostane pod vodom
Two sperm whales in the vertical sleeping phase in a position called candle in Mauritius Island, Indian Ocean.
Nova studija objašnjava kako glavati kitovi (Physeter macrocephalus) uspevaju da odmore pod vodom bez isplivavanja — koriste mehuriće da kontrolišu uzgon.
Kako su istraživali
Istraživači su pratili 42 glavata kita u norveškim Lofotenima pomoću tagova koji snimaju zvukove mehurića, beleže dubinu i položaj tela. Tagovi su bili pričvršćeni usisom i vraćeni timu nakon što bi se odlepili i isplivali na površinu, a snimci su potom detaljno analizirani u laboratoriji.
Načini odmora i broj mehurića
Tim je potvrdio da se kitovi dreme u vertikalnom položaju 10–15 minuta sa glavom okrenutom ka površini. Identifikovana su tri obrasca odmora: polako tonjenje repom napred do oko 8 m, kratko zaranjanje glavom napred uz brzo vraćanje zbog plovnosti glave, i dublji zaron (>200 m) pri kome se kit odmara dok polako izlazi ka površini.
Sperm whales at rest.Image: University of St Andrews
Istraživanje je pokazalo da kitovi koji se odmaraju bliže površini prosečno ispuštaju oko 11 mehurića po dremci, dok oni koji se odmaraju tokom uspona iz većih dubina ispuštaju samo 3–4 mehurića.
Zašto mehurići pomažu
Autori objašnjavaju da ispuštanje mehurića menja raspodelu vazduha i smanjuje uzgon, što sprečava da im velike, plovke glave automatski iznesu telo na površinu. Na većim dubinama, zbog pritiska vode, uzgon je prirodno smanjen, pa je manje potrebno ispuštati vazduh.
Otvorena pitanja
Još nije jasno da li kitovi ispuštaju mehuriće svesno ili automatski. Kod nekih morskih sisara polovina mozga ostaje budna tokom sna — da li je to slučaj i kod glavatih kitova zahteva dalja istraživanja. Autori ističu da je neophodno dodatno proučavanje kako bi se razjasnio mehanizam i stepen svesti tokom odmora.
Studija je objavljena u Journal of Experimental Biology. Glavna autorka je Noémie Freymond (Univerzitet Neuchâtel), a među saradnicima je i Patrick Miller (Univerzitet St Andrews).
Pomozite nam da budemo bolji.
