Istraživanja iz jezera Puraquequara kod Manausa pokazuju da 50% uzoraka jaraquia sadrži mikroplastiku, što izaziva zabrinutost zbog uticaja na zajednice koje se oslanjaju na ribu kao glavni izvor proteina. Širi pregled sliva Amazona beleži prisustvo mikroplastike u rekama, urbanim vodotokovima, poplavnim zonama i mangrovima. Aktivisti organizuju čišćenja i poboljšavaju sakupljanje otpada, ali stručnjaci pozivaju na sistemska rešenja poput bolje kanalizacije, redovnog odvoza smeća i pojačanog monitoringa.
Polovina jaraquia iz jezera Puraquequara sadrži mikroplastiku — zabrinutost za ishranu zajednica u Amazonu
Photo Credit: iStock
U saveznoj državi Amazonas u Brazilu, riba jaraqui predstavlja osnovu svakodnevne ishrane mnogih rečnih zajednica. Nedavna istraživanja upozoravaju da je ovaj često konzumirani autohtoni zalogaj sada izložen mikroplastici — i to u uzorcima iz jezera Puraquequara kod Manausa.
Glavni nalazi
Prema izveštaju portala Mongabay (20. jul), u uzorcima jaraquia prikupljenim u istočnom delu Manausa, 50% ispitivanih primeraka imalo je sintetičke plastične čestice u crevima. Širi pregled studija u časopisu Ambio ukazuje da je mikroplastika prisutna širom sliva Amazona — u glavnim rekama, urbanim vodotokovima, poplavnim zonama i mangrovima.
Zašto je to važno
Riba je primarni izvor proteina za mnoge zajednice u Amazonu: prosečna godišnja potrošnja ribe po osobi u tim rečnim zajednicama iznosi između 240 i 293 kg. Kontaminacija mikroplastikom time postaje direktan rizik po zdravlje ljudi.
Kako mikroplastika utiče na lanac ishrane
Mikroplastika se može progutati dok ribe hrane, često jer se čestice mešaju sa hranom. Ove čestice mogu duže ostajati u crevima nego prirodna hrana, a posebno je zabrinjavajuće to što mikroplastika može nositi razne hemijske zagađivače kao što su PFAS, PCB, ftalati i ostaci pesticida — tzv. "Trojan Horse" efekat.
Šta se radi i šta se predlaže
Lokalne inicijative pokušavaju da ublaže problem: primer je junsko čišćenje obale Puraquequara jezera u kojem je 50 volontera uklonilo količinu otpada dovoljnu za jedan kontejner duž oko 1,5 km obale, kao i povećanje učestalosti prikupljanja smeća u selu Puraquequara sa jednom na tri puta nedeljno. Međutim, naučnici i aktivisti ističu da su rasuta rešenja nedovoljna.
- Preporučene sistemske mere uključuju proširenje kolektora i tretmana kanalizacije, dosledniji odvoz otpada i bolji monitoring mikroplastike u ribi, vodi i zemljištu.
- Očuvanje mangrova je važno jer oni mogu zadržavati mikroplastiku pre nego što se zagađenje proširi, iako time i sami trpe teret zagađenja.
"Čak i divlje životinje koje imaju malo kontakta sa ljudima i koje žive duboko u šumi, daleko od gradova, već su kontaminirane mikroplastikom," izjavila je Jéssica Fernandes de Melo, istraživačica ekologije i očuvanja biodiverziteta na State University of Santa Cruz, za Mongabay.
Nedostaci u istraživanju
Postoji značajan manjak podataka, naročito u teritorijama autohtonih naroda i u tradicionalnim sistemima ishrane gde je zavisnost od divlje ulovljene ribe najveća. Potrebna su sveobuhvatnija istraživanja kako bi se precizno procenio rizik za ljudsko zdravlje i izradile ciljne mere zaštite.
Zaključak: Prisutnost mikroplastike u ribi koja je svakodnevna hrana za stotine hiljada ljudi u Amazonu predstavlja ozbiljan problem javnog zdravlja i zahteva kombinaciju lokalnih inicijativa i sistemskih infrastrukturnih rešenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
