Studija Univerziteta u Delhiju pronašla je 1.678 čestica mikroplastike u 220 riba iz reke Jamune; najviše u uzorcima iz Delhija. Od toga je 322 čestice otkriveno u mišićnom tkivu — delu koji ljudi jedu. Skoro 45% čestica bilo je polietilen i polipropilen. Autori upozoravaju da površinska čišćenja nisu dovoljna i predlažu poboljšanje kanalizacije, strože industrijske norme i bolje upravljanje otpadom.
Mikroplastika U Jamuni: Svaka Ispitana Vrsta Riba Zagađena — Najgore U Delhiju
Photo Credit: iStock
Reka Jamuna, već poznata po kanalizacionim ispuštanjima, industrijskim otpadima i toksičnoj peni, krije još jedan manje vidljiv ali opasan problem: mikroplastiku koja dospeva u tkiva riba. Novo istraživanje Univerziteta u Delhiju pokazalo je da su unutrašnjost i mišići riba iz Jamune kontaminirani česticama plastike, što ima implikacije i za ljude koji ih konzumiraju.
Glavni nalazi studije
Naučnici su analizirali 220 primeraka iz 12 slatkovodnih vrsta prikupljenih u Yamuna Nagaru i Karnalu (država Haryana) i na lokacijama Sur Ghat i Sonia Vihar u Delhiju. Ukupno je identifikovano 1.678 čestica mikroplastike u uzorcima.
- Ukupno čestica: 1.678
- Raspodela po tkivima: 751 čestica u digestivnom traktu, 605 u škrgama i 322 u mišićnom tkivu (deo koji ljudi obično jedu)
- Najveća kontaminacija: nil tilapija iz Sonia Vihara — 436 čestica
- Najmanje zagađena: slatkovodni bodljorepi klen iz Karnala — 37 čestica
- Tipovi plastike: skoro 45% čestica bila je polietilen i polipropilen (kese, ambalaža, jednokratni predmeti)
Zašto je nalaz važan
Prisustvo mikroplastike u mišićnom tkivu znači da zagađenje ne ostaje samo u vodi ili u crevima riba — fragmenti mogu migrirati u tkiva koja ljudi jedu. To otvara mogućnost izloženosti mikroplastici kroz lokalnu ishranu, naročito u oblastima gde je riblji ulov i potrošnja ribe čest izvor proteina.
Geografski obrazac
Uzorci iz Delhija bili su znatno zagađeniji od onih uzetih uzvodno u Harijani, što sugeriše da reka sakuplja dodatni plastični teret dok protiče kroz gusto naseljene i industrijalizovane delove prestonice. Autori studije povezuju ovo s brzim urbanim rastom, netretiranom kanalizacijom, oticanjem iz tekstilne industrije, industrijskom otpadnom vodom i velikom količinom suspendovanih materija.
Širi kontekst i posledice
UN Environment Programme procenjuje da se godišnje proizvede preko 474 miliona tona plastike, od čega veliki deo ubrzo postaje otpad. Veći plastični predmeti vremenom se raspadaju u mikročestice (<5 mm) koje se šire kroz reke, jezera i okeane. Slična zapažanja registrovana su i u drugim indijskim rekama (Ganga, Brahmaputra, Mithi, Cooum) kao i u morskim i kopnenim lancima ishrane — školjkama, pijaćoj vodi, kuhinjskoj soli i poljoprivrednim zemljištima.
Šta treba uraditi
Autori naglašavaju da površinska čišćenja reka nisu dovoljna — potrebno je delovati na izvoru problema.
Preporučene mere uključuju:
- Poboljšanje i proširenje prečišćavanja kanalizacije
- Strožiji standardi i kontrola industrijskih ispusta
- Efikasnije upravljanje komunalnim i industrijskim otpadom
- Povećanje sakupljanja, reciklaže i pravilnog odlaganja plastike
Ove mere ciljaju smanjenje dotoka plastike u tokove vode, ali su potrebne i dugoročne studije o uticaju mikroplastike na zdravlje ljudi kroz ishranu.
Zaključak: Studija iz Jamune jasno pokazuje da mikroplastika prodire u riblje tkivo i predstavlja potencijalni zdravstveni rizik za lokalne zajednice. Sistematska kontrola izvora zagađenja i bolja uprava otpadom su ključne mere za ublažavanje problema.
Pomozite nam da budemo bolji.
