Falun Gong je duhovni pokret nastao 1992. u Kini koji kombinuje qigong-vežbe i moralna učenja pod vođstvom Li Hongzhija. Do kraja 1990-ih stekao je desetine miliona sledbenika, ali je 1999. zabranjen nakon masovnog protesta i proglašen neprijateljem državne stabilnosti. Od tada su praktikanti izloženi hapšenjima, pritiscima i, kako tvrde, zlostavljanjima koja su predmet međunarodne debate, dok su iz dijaspore pokrenuli nenasilni otpor i medijske i kulturne inicijative.
Šta je Falun Gong i zašto ga Peking nastoji da uguši?
Falun Gong practitioners march in London, calling for an end to persecution by the Chinese Communist Party.James Willoughby/SOPA Images/LightRocket via Getty Images
Pridružio sam se članovima duhovnog pokreta Falun Gong u Chatter Parku u Hong Kongu 13. maja 2000. godine, dok su obeležavali Svetski dan Falun Dafa. Pod vrelim podnevnim suncem, okruženi policijom i novinarima, izvodili smo pet glavnih vežbi koje su praktičari koristili kao jutarnji ritual i javnu demonstraciju svoje prisutnosti, uprkos zabrani u kontinentalnoj Kini.
Šta je Falun Gong?
Falun Gong (takođe Falun Dafa) je duhovni pokret koji kombinuje statične i pokretne vežbe (srodne qigong praksi) sa moralnim učenjima. Osnovao ga je Li Hongzhi 1992. u provinciji Jilin. Li tvrdi da njegove metode usklađuju praktikante sa univerzalnim "zakonom" i da dosledna praksa može doprineti fizičkom i duhovnom isceljenju. Pokret ističe tri osnovna principa: istinitost, dobrodušnost i trpeljivost.
Poreklo i širenje
Falun Gong se pojavio u periodu pojačanog interesa za qigong — tradicionalne kineske prakse za negovanje "qi" (vitalne energije). Tokom reformi i otvaranja Kine 1980-ih i 1990-ih, interesovanje za alternativne metode očuvanja zdravlja poraslo je, posebno među starijom populacijom. Vežbe Falun Gonga bile su relativno lake za učenje, a moralna poruka Li Hongzhija rezonovala je sa mnogima u urbanim sredinama.
Falun Gong members hold a protest in Seoul, South Korea, in 2024 against what they said was the Chinese government's policy of harassment and torture of its members in China.Kim Jae-Hwan/SOPA Images/LightRocket via Getty Images)
Sukob sa vlastima: protest 1999. i zabrana
Do kraja 1990-ih Falun Gong je postao jedna od najvećih qigong grupa u Kini, sa procenama o desetinama miliona sledbenika. U aprilu 1999. veliki broj praktikanta je održao masovni skup ispred sedišta vlasti u Pekingu tražeći zvanično priznavanje i ukidanje pritisaka. Reakcija vlasti bila je brza: 1999. godine vlada je zabranila politički organizovanu praksu Falun Gonga i pokrenula opsežnu kampanju diskvalifikacije i de-legitimizacije pokreta.
Optužbe, progon i međunarodne debate
Kineske vlasti su u propagandnim i pravnim postupcima prikazivale Falun Gong kao opasnost za javni poredak, navodno štetnu praksu i pretnju stabilnosti. Praktikanti i nezavisni izveštaji dokumentovali su hapšenja, pritvore, gubitak posla i navode o mučenjima. Članovi pokreta takođe optužuju kinesku vladu za prinudno uzimanje organa zatvorenicima iz redova praktikanta; te optužbe su predmet međunarodnih istraga, medijskih izveštaja i značajne debate, dok kineske vlasti negiraju takve tvrdnje.
Tehnologija nadzora i pravni sporovi
Za pronalaženje i procesuiranje praktikanata u Kini vlasti su koristile sofisticirane tehnologije nadzora, uključujući alatke za praćenje i analizu podataka. Neki praktikanti su tužili međunarodne kompanije, tvrdeći da su njihove tehnologije pomogle represiji; najpoznatiji slučaj doveo je do Vrhovnog suda SAD, koji je odbio da razmatra sporne tvrdnje o odgovornosti u američkom pravnom sistemu.
Members of Shen Yun, a Falun Gong dance and music company, rehearse at the Long Beach Performing Arts Center in Los Angeles in 2016.Rick Loomis/Los Angeles Times
Dijaspora, otpor i kulturni projekti
Nakon zabrane, Falun Gong je razvio raznovrsne oblike nenasilnog otpora izvan Kine: svakodnevni protesti ispred ambasada i konzulata, osnivanje medija poput The Epoch Times i kulturnih programa poput izvođačke trupe Shen Yun. Li Hongzhijeva literatura i učenja nadahnula su mnoge praktikante da javno svedoče o progonu i promovišu svoje viđenje tradicionalne kineske kulture nezavisne od komunističke ideologije.
Zašto je tema važna?
Priča o Falun GONG-u obuhvata pitanja verske i duhovne slobode, državne represije, međunarodnih humanitarnih optužbi i etike u primeni tehnologije nadzora. Bez obzira na lični stav prema učenjima Li Hongzhija, slučaj postavlja ozbiljna pitanja o zaštiti ljudskih prava, transparentnosti i odgovornosti država i kompanija u globalizovanom svetu.
Autor napisa: Gareth Fisher (tekst je preuzet iz The Conversation). Napomena: tvrđenja o zloupotrebama i organima su predmet međunarodnih istraga i osporavanja; u tekstu su predstavljena kao optužbe i kontrastne izjave vlasti.
Pomozite nam da budemo bolji.
