Simo Häyhä, poznat kao „Bela Smrt“, bio je finski snajperista koji se proslavio tokom Zimskog rata (30.11.1939.–13.3.1940.). Koristeći pušku M28-30 i železne nišane, maskiran u belo, navodno je ubio između 219 i 542 sovjetska vojnika — brojevi se razlikuju po izvorima. Teško je ranjen krajem rata, preživeo je 26 operacija i umro 2002. u 96. godini; njegova priča postala je simbol finske otpornosti.
„Bela Smrt“: Simo Häyhä — Snajperista Koji Je Navodno Imao Do 542 Potvrđena Ubistva
A Finnish Maxim M/32-33 machine gun nest sits 100 meters from Soviet forces during the Winter War. (Wikimedia Commons)
30. novembar 1939. Simo Häyhä je kasnije opisao kao poslednju noć u kojoj su on i drugi veterani, dobrovoljci i rezervisti finske Civilne garde mirno spavali. Tog dana, nakon što su propali pregovori o teritorijalnim ustupcima, Sovjetski Savez je napao Finsku — započeo je Zimski rat (30.11.1939.–13.3.1940.), sukob koji je trajao oko tri i po meseca.
Stone barriers and barbed wires in the Mannerheim Line. (Wikimedia Commons)
Pozadina sukoba
Finska je bila deo Ruskog carstva od 1809. do 1917. i stekla je nezavisnost posle Boljševičke revolucije. Odnosi sa Sovjetskim Savezom bili su napeti, a nakon pakta o nenapadanju između Sovjeta i Nemačke (avgust 1939) Sovjeti su pokušali da prošire zonu uticaja i izdiktiraju teritorijalne ustupke — naročito na Karelskom istmusu, blizu Lenjingrada (današnji Sankt Peterburg). Finski odgovor na sovjetske zahteve bio je odbijanje, što je dovelo do rata.
Finnish marksman Simo Häyhä became one of the most acclaimed military snipers ever during the Winter War, which ran from November 30, 1939, to March 13, 1940. (Wikimedia Commons)
Simo Häyhä: čovek i taktika
Simo Häyhä, sedmo od osmoro dece, rođen je 17. decembra 1905. U Civilnu gardu (Suojeluskunta) se učlanio sa 17 godina. Garda je koristila pušku M28-30 kao standardno oružje; mnogi vojnici su je kupovali uz delimično plaćanje da bi je nosili i kući — među njima i Häyhä.
In this undated photo, buildings in a Finnish town burn after Soviet incendiary bombs hit them during the Winter War. (Hulton-Deutsch Collection/Corbis via Getty Images)
Visok oko 160 cm, razvijao je strogu i jednostavnu rutinu: memorisao je teren, skrivao se iza stena ili stabala i maskirao se potpuno u belo. Pušku je omotavao belom gazom, svakodnevno je održavao, bacao je sneg iza položaja i prelivaо vodu po snegu ispred sebe da spreči podizanje oblaka snega prilikom pucnja. Radio je uglavnom s železnim nišanima (bez optike), što mu je pomagalo da izbegne refleksije i smanji šansu da bude otkriven.
A Finnish anti-aircraft crew inspects the wreckage of a twin-engine Soviet bomber in Finland during the Winter War. (Hulton-Deutsch Collection/Corbis via Getty Images)
"Radio sam ono što mi je naređeno, najbolje što sam mogao. Da svi ostali nisu činili isto, ne bi bilo Finske." — Simo Häyhä
Učinak i kontroverze oko broja žrtava
U uslovima ekstremne hladnoće (ponekad i do −25 °C ili niže) Häyhä je bio izuzetno produktivan: različiti izvori navode između 219 i 542 potvrđena ubistva. On je sam rekao da je njegova "lista grehova" imala oko 500 imena. Najveći zabeleženi dnevni rezultat koji mu se pripisuje bio je 25 poginulih 21. decembra 1939. Brojke se razlikuju zavisno od izvora i metodologije verifikacije, pa su često predmet rasprave među istoričarima.
Winter War
Front kod Kollaa i prelomna ofanziva
Na frontu kod Kollaa, oko 100–145 km severno od Mannerheim linije, finski branitelji su nanosili velike gubitke sovjetskim snagama. Mannerheim linija — sistem rovova, zamki za tenkove, mitraljeskih položaja i bunkera — omogućila je Finskoj efikasnu odbranu uprkos inferiornosti u ljudstvu i oružju.
Youth lacrosse
Prelom se desio kada je Stalin postavio generala Semyona Timoshenka za komandanta sovjetskih snaga; njegova ofanziva od 1. do 11. februara 1940. probila je finsku odbranu. U mirovnom sporazumu u Moskvi (13. mart 1940) Finska je pristala da ustupi oko 11% teritorije, ali je zadržala nezavisnost i stekla međunarodno poštovanje zbog otpornosti svojih vojnika.
gold star family us army
Ranjen, preživeo i nasleđe
Na kraju sukoba, u Ulismaa na južnoj obali, Häyhä je teško ranjen: metak mu je razbio vilicu i zube, krv mu je ispunila pluća i pao je u komu na sedam dana. Pretrpeo je 26 operacija, ostao je trajno unakažen ali je preživeo i umro 2002. u 96. godini.
Learning online
Häyhä je postao simbol finske otpornosti: mali farmer i dobrovoljac pretvorio se u legendu čiji su postupci i taktika i danas predmet istraživanja i divljenja. Ipak, važno je sačuvati istorijsku distancu — brojke se razlikuju i nijedna pojedinačna priča ne menja složen geopoliticki i ljudski kontekst Zimskog rata.
purple star school students dvids
Završna misao
Priča o Simo Häyhä-u kombinuje hrabrost, taktičku veštinu i mit koji je izrastao iz stvarnih zapažanja na bojištu. Bez obzira na tačan broj žrtava, njegov uticaj na moral finskih odbrambenih snaga i međunarodni ugled Finske tokom i posle rata ostaje značajan.
Pomozite nam da budemo bolji.
