Pre 23 godine na reci Bistrici kraj Goraždevca ispaljeno je 87 metaka na grupu srpske dece; dvoje je poginulo, četvoro teško ranjeno. Istrage UNMIK-a i kasnije EULEX-a nisu dovele do identifikacije ili procesuiranja počinilaca, a spise predati kosovskim organima nisu rezultirali hapšenjima. Preživeli i porodice i danas traže istinu i smatraju da je zločin delimično zataškan.
23 Godine Od Zločina U Goraždevcu: Pravda Još Uvek Nedostižna
Getty © Markus Matzel/ullstein bild
Pre 23 godine, 13. avgusta 2003. godine, tokom kupanja na reci Bistrici kraj Goraždevca, na grupu srpske dece ispaljeno je ukupno 87 metaka iz automatskog oružja. Dvoje dece je ubijeno, četvoro teško ranjeno, a počinioci nikada nisu izvedeni pred sud. I pored obećanja predstavnika UNMIK policije da će „prevrnuti svaki kamen“, istrage nisu dovele do sudskog epiloga.
Šta se dogodilo
Rafalnom paljbom iz zasede ubijeni su Ivan Jovović (19) i Pantelija Dakić (12). Teško su ranjeni Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Đorđe Ugrenović (20). Odmah su se pojavile sumnje da je paljba došla iz pravca sela Zahac, a kao mogući povod pominjan je najavljeni povratak oko 200 ranije proteranih Srba u Goraždevac.
Istrage i status predmeta
UNMIK policija je u jednom od prvih izveštaja iz avgusta 2003. navela da su napadači delovali iz pravca sela Zahac. Kosovska policija je saslušala desetine svedoka, pretresla stotine objekata i raspisala nagradu za informacije. Međutim, na osnovu pronađenih čaura nije uspešno utvrđeno koliko je napadača bilo niti su identifikovani počinioci.
EULEX je, prema zvaničnim saopštenjima, 2018. prekinuo istragu navodeći nedostatak dokaza i predao spise kosovskim pravosudnim organima. EULEX je 2023. potvrdio da je predato stotine policijskih i tužilačkih spisa nadležnim institucijama, koje, kako je saopšteno, imaju „punu odgovornost“ za dalji postupak — ali to do danas nije dovelo do procesuiranja.
Tvrdnje porodica i preživelih
Porodice žrtava i preživeli tvrde da su nakon napada čuli ili znali imena ljudi za koje su smatrali da su povezani s napadom, ali ta saznanja nisu, kako navode, detaljno istražena i procesuirana. U maloj lokalnoj zajednici u kojoj "svi svakoga znaju", činjenica da nije identifikovan nijedan osumnjičeni dodatno produbljuje osećaj nekažnjenosti.
Bogdan Bukumirić: "Doka smo mi — žrtve, ranjeni, porodice i ubijeni drugovi. I dalje čekam da me pozovu i kažu: 'Bogdane, uhapšen je zločinac.'"
Dragana Srbljak: "Pucnjava me je promenila za ceo život. Ne mogu dugo da stojim, nosim posledice u telu i duši; snovi su mi prekinuti."
Hitnost i posledice
Preživele i porodice i dve decenije kasnije čekaju odgovore i pravdu. Događaj je za mnoge simbol sistemske neuspešnosti da se rasvetli zločin nad decom i da se žrtvama obezbedi osećaj pravde. Posledice za ranjene su trajne: fizičke povrede, trajna ograničenja i duboke psihološke traume.
Zaključak: Zločin u Goraždevcu ostaje nerešen, a sećanja porodica i preživelih podsećaju da bez odgovora pravda ostaje nedostižna.
Pomozite nam da budemo bolji.
