Sutra se navršava 23 godine od napada u Goraždevcu — 87 metaka na srpsku mladost

Sutra se obeležava 23. godišnjica napada na grupu srpske dece i omladine u selu Goraždevac kod Peći. Incident iz 13. avgusta 2003. i dalje ostaje nerazjašnjen, a sećanje na žrtve i dalje izaziva zahteve za pravdom.

Šta se dogodilo 13. avgusta 2003.

Tog toplog avgustovskog dana grupa od oko 28 mladih ljudi iz Goraždevca bila je na improvizovanoj plaži na reci Bistrici. Prema izveštajima istražitelja UNMIK-a, iz pravca sela Zahač otvorena je rafalna vatra iz kalašnjikov-a i u napadu je, kako je navedeno, ispaljeno 87 metaka.

Ubijeni su Ivan Jovović (18) — koji je preminuo neposredno tokom napada — i Pantelija Dakić (12), koji je podlegao povredama u bolnici. Ranjeni su Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13). Najteže su povređeni Marko Bogićević i Bogdan Bukumirić, dok su povrede Đorđa Ugrenovića i Dragane Srbljak bile lakše.

Istraga i međunarodne reakcije

Nakon napada usledile su oštre osude zvaničnika UNMIK-a, KFOR-a, predstavnika EU, SAD, Francuske i Rusije, kao i predstavnika privremenih institucija u Prištini. Vlasti Srbije zahtevale su zasedanje Saveta bezbednosti UN-a, a predstavnici UNMIK-a su poručili da će "prevrnuti svaki kamen" kako bi počinioci bili pronađeni.

Za informacije koje bi dovele do otkrivanja odgovornih raspisana je nagrada od 1.000.000 evra. Tokom istrage saslušano je do 75 svedoka i pretreseno je približno stotinu kuća, ali zvanični rezultati nisu doveli do osumnjičenja ili presuda. EULEX je 2010. formalno obustavio istragu, uz mogućnost ponovnog otvaranja u slučaju novih podataka, dok su institucije u Prištini, kako je saopšteno, zvanično odustale 2015. godine.

Demografske i društvene posledice

Napad je ostavio dubok trag na zajednicu u Goraždevcu. Prema popisu iz 1981. selo je imalo 1.440 stanovnika, od kojih je 72% bilo srpske nacionalnosti. Po popisu iz 2011. broj stanovnika je opao na 570, od kojih je 255 Srba (44%). Srpska zajednica je u nekoliko navrata bila izložena napadima, a spomenik žrtvama iz 2003. bio je meta vandalizma.

Podsetnik: Slučaj iz Goraždevca ostaje simbol neistraženih zločina nad civilima u postkonfliktnom periodu i povratka poverenja i bezbednosti za lokalne zajednice.