Miloš Ković poručuje da Prebilovci moraju postati sastavni deo nacionalnog identiteta Srba, ističući brutalnost ustaškog pokolja između 6. i 11. avgusta 1941. godine. U Prebilovcima je ubijeno oko 830 ljudi, a iz 57 porodica niko nije preživeo. Ković naglašava ulogu SPC u očuvanju sećanja, kanonizaciju Prebilovačkih novomučenika (6. avgusta) i potrebu da se spreči ponavljanje sličnih stradanja.
Miloš Ković: Prebilovci Treba Da Postanu Temelj Nacionalnog Identiteta Srba
Getty © M.K./ATAImages
Istoričar Miloš Ković poručio je povodom 85. godišnjice ustaškog pokolja u Prebilovcima da taj događaj predstavlja jedan od najsurovijih simbola genocida nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i da sećanje na Prebilovce mora postati sastavni deo nacionalnog identiteta Srba.
Poruka i tumačenje
Ković je za Srnu rekao da je reč o obračunu sa civilima izvedenom на најбруталнији начин, koji po stepenu okrutnosti podseća на zločine počinjene nad Srbima oko Banjaluke (Drakulić, Šargovac, Motike) i da su ta stratišta, pre svega, bila mesta stradanja dece.
"To je bio obračun sa civilima, i to na najteži mogući način. Po toj surovosti i bestijalnosti podseća na strašan genocid..."
On je naglasio potrebu da se u identitet srpskog naroda trajno ugrade Prebilovci i svest o genocidu, kao i da se izbegnu besmislene podele koje se unose spolja, jer, kako je rekao, Srbi jesu narod koji je pretrpeo logorske i ratne patnje u oba svetska rata.
Istorijski kontekst i činjenice
Ustaše su masakr u Prebilovcima počinile između 6. i 11. avgusta 1941. godine pod komandom Ivana Jovanovića Crnog. Većina meštana živa je bačena u jamu Golubinku, dok su ostali ubijeni na licu mesta. Prema dostupnim podacima, u Prebilovcima je ubijeno oko 830 Srba, a iz 57 porodica niko nije preživeo.
Na prostoru Hercegovine beleženo je oko 110 stratišta, od kojih je veliki broj kraških jama (Golubinka, Korićanka, Jagodnjača, Pandurica, Ržani Dol i druge). Zločin u Prebilovcima decenijama je bio prikrivan u bivšoj Jugoslaviji; 1961. godine partijske vlasti su, prema izvorima, zabetonirale mnoge hercegovačke jame.
Otkopavanje 13 jama u donjoj Hercegovini počelo je 1990. godine, a posmrtni ostaci više od 4.000 Srba sahranjeni su 4. avgusta 1991. godine u spomen-kosturnici u Prebilovcima. Ković je takođe podsetio da je tokom proteklog rata grobnica s posmrtnim ostacima Prebilovčana bila minirana, što je opisao kao "ponovno ubijanje" žrtava.
Sećanje, Crkva i kanonizacija
Ković ističe da je Srpska pravoslavna crkva preuzela vodeću ulogu u organizovanom očuvanju sećanja na mučenike iz Prvog i Drugog svetskog rata. Prebilovački novomučenici su kanonizovani, a njihovo pomenovanje se obavlja 6. avgusta — simbolično povezano sa stradanjem Srba u NDH.
On je ocenio i teološki i duhovni smisao stradanja kroz prizmu hrišćanskog učenja, ali je upozorio i na potrebu političkih i praktičnih mera koje bi sprečile ponavljanje takvih zločina. Ković je povezao sećanje na prošla stradanja sa opasnostima kojima su Srbi bili izloženi i tokom ratova devedesetih.
Zaključak
Kovićev poziv glasi: sačuvati sećanje, kanonizovati i obeležavati stradanja, ugraditi Prebilovce u kolektivnu svest i nacionalni identitet, i istovremeno preduzeti sve moguće mere kako bi se sprečilo ponavljanje genocida. Ovaj apel kombinuje istorijsku memoriju, crkveno obeležje i političku zabrinutost za budućnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
