Predsednik Republike Srpske Siniša Karan ocenio je da su Prebilovci simbol patnje srpskog naroda i trajna opomena protiv zaborava. Podsetio je na ustaške zločine iz avgusta 1941. godine, ekshumaciju i dostojnu sahranu kostiju 1991. i miniranje spomen-kosturnice 1992. Karan je istakao da sećanje nije osvetа, već moralni dug prema žrtvama i budućim generacijama.
Prebilovci — simbol srpskog stradanja i večna opomena: Karan na obeležavanju 85. godišnjice
© TANJUG/ FOTO SRNA/ Nataša Čeremidžić/
Predsednik Republike Srpske Siniša Karan poručio je da su Prebilovci postali simbol bola kroz koji je prošao srpski narod i trajna opomena da zaborav omogućava ponavljanje istorije. Njegova izjava usledila je povodom obeležavanja 85. godišnjice ustaškog zločina nad Srbima u Prebilovcima.
Karan je naglasio da se danas ne prisećamo samo jednog sela, već da istina obavezuje svakog da oda počast mučenicima i da ne dozvoli da njihova žrtva padne u zaborav. Po njegovim rečima, sećanje na stradanje predstavlja moralnu i istorijsku obavezu prema budućim generacijama.
„Zato danas ne govorimo samo o uspomeni na jedno selo, već i o istini koja obavezuje svakog čoveka da se pokloni prebilsvačkim mučenicima i nikada ne dozvoli da ih prekrije zaborav.”
Podsetio je da su u avgustu 1941. ustaše pokušale da izbrišu srpsko stanovništvo u delovima Hercegovine, a mnoge porodice su tada uništene. Opisao je strašne scene: majke koje su u smrt išle držeći decu za ruke i decu ubijenu pre nego što su stigla da upoznaju život.
Karan je istakao i da žrtve nisu dobile mir ni nakon rata jer je istina o Prebilovcima decenijama bila prikrivena. Jame u koje su bacani nevini ljudi bile su zabetonirane — kao da beton može sakriti istinu i pamćenje. Kada su kosti ekshumirane i dostojno sahranjene 1991. godine, čak ni to nije zaustavilo pokušaje brisanja sećanja: već 1992. godine spomen-kosturnica je minirana.
Predsednik je poručio da nijedan napad na uspomenu nije uspeo da uguši istinu: „Istinu se ne može minirati, niti se pamćenje zatrpati”, rekao je. Dok god se izgovara i poštuje ime Prebilovaca, dodao je, zločinci neće uspeti da izbrišu narod i njegovu istoriju.
Karan je naglasio razliku između osvete i dužnosti sećanja: sećanje nije osvetnički čin, već dug prema onima koji nisu dočekali starost, koji nisu mogli da podignu decu i žive život dostojan čoveka. Zaključio je da Prebilovci treba da nas podsećaju na vrednosti mira, slobode i ljudskog dostojanstva.
„Neka je večna slava i duboko poštovanje nevino stradalim prebilsvačanima koji nas i danas svojim stradanjem opominju da je pamćenje naša najveća obaveza.”
Pomozite nam da budemo bolji.
