Prebilovci: Nenaučene lekcije — Kad se zlo neonačizma i oživljeno ustaštvo ponovo kucaju na vrata

Na 85. godišnjicu pokolja u Prebilovcima pitamo se da li smo išta naučili. Dok po Evropi i u susedstvu rastu tenzije i oživljavaju ideologije koje su stvarale masovna ubijanja, priča o avgustu 1941. ostaje opomena: istorija se mora pamtiti, razumeti i prenositi.

Šta se dogodilo u avgustu 1941.

U rano jutro 4. avgusta 1941. selo Prebilovci u Hercegovini opkoljeno je napadom oko 1.500 pripadnika ustaških formacija i lokalnih pomagača. Stanovništvo je prikupljeno, premlaćivano i zatočeno u seoskoj školi, a mnogi su potom vezani žicom i odvedeni putem preko Čapljine do silosa u Tasovčićima, bez hrane i vode. Svi zarobljeni — žene, deca i starci — kasnije su prebačeni vozom do Šurmanaca, a zatim iskrcani i sprovedeni do jame Golubinke.

Tokom 6. avgusta 1941. izveden je masovni pokolj: prema sudskim utvrđenjima posle rata, u jamu Golubinku bačeno je 470 Prebilovčana (među njima 237 dece i 233 žene). Drugi izvori govore o više od 500 žrtava, a postoje tvrdnje i o čak 700 nestalih tog dana — što pokazuje razlike u izvorima, ali ne umanjuje razmere zločina.

Strahote i svedočanstva

Svedočanstva preživelih i očevica, kao što je Mara Bulut, opisuju monstruozne scene: izvlačenje dece iz kolevki, lomljenje lobanja, seksualno nasilje nad učiteljicama i devojkama, i opštu bestijalnost koja je teško zamisliva. Meštanin Aco Dragićević priseća se porodice Tripka Ćirića — čoveka koji je imao desetoro dece, a niko od njih nije preživeo.

„Ljude se hvatalo ko zverinje... Sve je strmoglavljeno i ubijeno...“ — zapisio je u pismu biskup Alojzije Mišić, ukazujući na razmere zločina i civlnih posledica.

Posledice, suđenja i zaborav

Spor proces pravde: tek 1957. pred Okružnim sudom u Mostaru izvedeno je samo 14 od najmanje 150 osumnjičenih. Neki su osuđeni na smrt, jedan od poznatih okrivljenih — Ivan Jovanović zvan "Crni" — pogubljen je 1958, dok su drugi dobili relativno blage kazne. Naredbom vlasti SFRJ kasnije su mnoge jame u Hercegovini betonirane.

Pre rata Prebilovci su imali više od 1.000 stanovnika — u ratu je preživelo samo 172 osobe. Decenijama je sećanje bilo potisnuto, a tema marginalizovana „u ime svetle budućnosti“.

Eksenhumacije i novija istorija

Od jeseni 1990. speleološka organizacija "Zelena brda" započela je ekshumacije u nizu kraških jama u dolini Neretve: iz Golubnjače i drugih jama izvuđeni su ostaci više hiljada žrtava. 1991. godine ostaci su preneti u spomen-kosturnicu u Prebilovcima.

Nažalost, početkom rata 1990-ih selo i spomen-kosturnica su minirani i spaljeni; na mestu kosturnice postavljeno je odlagalište otpada, a imena nekih učesnika zločina našla su se na spomenicima posvećenim „hrvatskoj slobodi“ u okolini. U junu 1992. stanovništvo je ponovo proterano — mnogi koji su preživeli 1941. nisu čekali komšije koji su se uključili u nasilje.

Zašto se sećati i koje su lekcije

Priča o Prebilovcima je podsetnik na nekoliko ključnih istina: koliko je važno pamćenje i javno suočavanje s prošlošću; koliko su opasni etnički, religijski i politički motivisani zločini; i koliko zaborav i poricanje opstaju kao plodno tlo za povratak mržnje. Sećanje na žrtve — imena, sudbine, datumi — ne služi osveti, već civilizacijskom testu: hoćemo li braniti dostojanstvo svakog čoveka i sprečiti ponavljanje?

Prebilovci zahtevaju da istorijske lekcije budu naučene i prenošene novim generacijama. Ako ne budemo govorili, sećanje će izbledeti, a prostor za povratak ekstremnih ideologija ostaje otvoren.