Gunther von Hagens, poznat kao "Dr Smrt" i tvorac izložbi Body Worlds, preminuo je u 81. godini nakon moždanog krvarenja. Porodica je saopštila da će poštovati njegovu želju da bude plastinisan. Von Hagens je razvio tehniku plastinacije koja je promenila obrazovanje iz anatomije, ali je izazivala i žestoke etičke i verske polemike. Njegove izložbe videlo je više od 58 miliona ljudi širom sveta.
Gunther von Hagens ('Dr Smrt'), tvorac 'Body Worlds', preminuo u 81. godini
Von Hagens has suffered from Parkinson's Disease for many years [Getty Images]
Gunther von Hagens, kontroverzni anatom i tvorac slavnih izložbi "Body Worlds" na kojima su javno prikazivana sekcionisana ljudska i životinjska tela obrađena plastinacijom, preminuo je u 81. godini, saopštila je njegova porodica.
Poznat i kao "Dr Smrt", von Hagens je postao svetski prepoznatljiv zahvaljujući razvoju metode plastinacije — procesa u kojem se telesne tečnosti i masno tkivo u leševima zamenjuju gumom i polimerima kako bi se sačuvali organi i tkiva za prikaz i obrazovne svrhe.
Bila je to sopstvena želja Gunthera von Hagensa da njegovo telo nakon smrti bude dostupno za plastinaciju. Porodica će poštovati i sprovesti tu želju.
Porodica je navela da je von Hagens preminuo u petak, dan nakon prijema u kliniku u Hajdelbergu zbog moždanog krvarenja. Skoro dve decenije boriо se sa Parkinsonovom bolešću. Više od 58 miliona ljudi širom sveta pogledalo je njegove izložbe, koje su istovremeno pomogle popularizaciji anatomije i izazivale žestoke etičke i verske polemike.
Krátka biografija i doprinos
Rođen krajem Drugog svetskog rata u Poljskoj pod nemačkom okupacijom, odrastao je u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj pre nego što je 1970. pobegao na Zapad. U narednim decenijama razvio je proces plastinacije, a preparati su našli primenu kao nastavni priručnici na univerzitetima i u istraživačkim centrima.
Kontroverze i javni odziv
Početak izlaganja Body Worlds krajem 1990-ih doneo mu je svetsku slavu, ali i kritike. Verske zajednice i mnogi pojedinci smatrali su izlaganje stvarnih ljudskih ostataka neprimerenim, dok su drugi kritikovali komercijalizaciju smrti. Godine 2002. izazvao je dodatnu polemiku kada je na snimku obavljena prva javna obdukcija u Londonu posle 170 godina; vlasti su upozoravale na moguće pravne posledice, ali optužnice nisu podignute.
Kolege su ga opisale kao pionira, istraživača i izumitelja koji je anatomiju učinio dostupnom široj javnosti, dok su protivnici ukazivali na etičke dileme i pitanje dozvole donatora.
Nasleđe
Von Hagens ostavlja složeno nasleđe: revolucionarnu tehniku koja je promenila način na koji se uči anatomija, ali i stalnu debatu o granicama javne prezentacije ljudskih ostataka i etici u biomedicini. Njegova porodica je potvrdila da će ispuniti njegovu poslednju želju o plastinaciji tela.
Pomozite nam da budemo bolji.
