Predsednik Erdogan je najavio da će turska državna naftna kompanija preuzeti 15% udela u BP‑ovom poslovanju na polju Kirkuk, što bi moglo omogućiti dotok do 1.000.000 barela nafte dnevno iz Iraka. Dogovor sledi nakon isteka iračko‑turskog sporazuma iz 1975. i otvara put za novi okvir energetske saradnje. Analitičari ističu i bezbednosne i infrastrukturne implikacije, dok prisustvo turskih snaga u severnom Iraku ostaje ključno pitanje.
Turska Pravi "Istorijski Korak" Sa Irakom: Do 1.000.000 Barela Dnevno i Novi Energetski Okvir
Turkish President Recep Tayyip Erdogan, right, welcomes Iraqi Prime Minister Ali al-Zaidi, in Ankara, Turkiye, on July 28, 2026 [Reuters]
Turska bi uskoro mogla da prima do 1.000.000 barela nafte dnevno iz Iraka nakon što je, kako je objavio turski predsednik Recep Tayyip Erdogan, državna kompanija kupila udeo u naftnom polju Kirkuk kojim upravlja British Petroleum.
Na zajedničkoj konferenciji za medije u Ankari sa iračkim premijerom Ali al‑Zaidijem, Erdogan je rekao da će državna kompanija Turkish Petroleum (TPOA) preuzeti 15% udela u kompaniji BP Energy Company of Kirkuk Limited u okviru posebnog ugovora o prenosu akcija.
Poseta je usledila ubrzo nakon isteka iračko‑turskog sporazuma o sirovoj nafti koji je iz 1975. omogućio rad naftovoda Kirkuk–Ceyhan i izvoz iračke nafte do turskog mediteranskog terminala Ceyhan. Sporazum je istekao 27. jula, a umesto njegove automatske obnove Ankara i Bagdad žele da uspostave novi okvir energetske saradnje.
Šta dogovor znači
Erdogan je potvrdio da je al‑Zaidi ponudio Turskoj snabdevanje do 1.000.000 barela dnevno.
„Da, tačno je. Kada preuzmemo 1.000.000 barela nafte od našeg suseda Iraka, to će zadovoljiti naše potrebe“, rekao je Erdogan.
Analitičari ističu da ovaj dogovor nije samo energetski: uz diversifikaciju izvora energije, sporazum dobija i bezbednosnu i infrastrukturnu dimenziju. Mehmet Celik, urednički koordinator lista Daily Sabah, za Al Jazeeru je naglasio da trodimenzionalna povezanost — bezbednost, energija i transport — produbljuje međuzavisnost dve zemlje i jača geopolitičku važnost Ankare za Bagdad.
Bezbednosni kontekst
Najosetljivije pitanje su prisustvo i aktivnosti turskih snaga u severnom Iraku u borbi protiv Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Turska, SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom. Procene ukazuju na oko 50 turskih baza različitih veličina u provincijama Erbil, Duhok i Nineveh, sa oko 5.000 vojnika i prateće opreme.
Sredinom 2025. PKK je, prema objavama iz pregovora, najavila razoružanje u okviru mirovnog sporazuma sa Ankarom koji ima za cilj da okonča skoro 40‑godišnji sukob. Ipak, turske vlasti i dalje smatraju prisustvo oružanih grupa u planinskim delovima severnog Iraka potencijalnom pretnjom po nacionalnu bezbednost.
Regionalni uticaj i perspektive
Uslovi u regionu — uključujući porast tenzija i prekide u pomorskim rutama kroz Hormuz — dodatno su motivisali Bagdad i Ankaru da obnove energijske i transportne veze. Za Tursku, diversifikacija snabdevanja predstavlja strateški odgovor na nesigurnosti u zalivu i pokušaj da ojača energetski i infrastrukturni suverenitet.
Zaključak: Planirani ulazak TPOA u vlasničku strukturu BP‑ovog poslovanja u Kirkuku i najava snabdevanja do milion barela dnevno predstavljaju značajan korak u tursko‑iračkoj saradnji, sa važnim posledicama po energetsku sigurnost, regionalnu logistiku i bezbednosne odnose.
Pomozite nam da budemo bolji.
