Yale predlaže kombinovani pristup za sanaciju PFAS na poljoprivrednom zemljištu: dodavanje zdrobljene alkalne stene, selektivno gajenje konoplje i višegodišnjih trava, zatim pretvaranje biomase u biochar. Autori tvrde da bi takav program tokom do 20 godina koštao oko 29.000 USD/ha, znatno manje od konvencionalnih metoda (800.000–1,6 miliona USD/ha). Metod obećava smanjenje prenosa PFAS u useve i očuvanje kvaliteta tla, ali su potrebna dodatna istraživanja o pirolizi i bezbednosti procesa.
Yale: Jeftin pristup za čišćenje PFAS sa farmi — 29.000 USD/ha umesto 1,6 miliona
Photo Credit: iStock
Tim sa Yale univerziteta predlaže praktičan i znatno jeftiniji pristup za sanaciju poljoprivrednog zemljišta kontaminiranog PFAS jedinjenjima (per- i polifluoroalkilne supstance), tvrdeći da bi ponovljena primena metode tokom do 20 godina mogla da košta oko 29.000 USD po hektaru, u poređenju sa uobičajenim pristupima vrednim 800.000–1,6 miliona USD po hektaru.
Šta su PFAS i zašto su problem
PFAS su industrijska hemija poznata kao "večite hemikalije" zbog veoma stabilnih C–F (uglјenik–fluor) veza koje im otežavaju razgradnju. Posledica je dugotrajna akumulacija u tlu, moguć prelazak u vodotokove i ponekad usvajanje u useve, što ugrožava bezbednost hrane i stvara ekonomske troškove za poljoprivrednike i lokalne zajednice.
Kako predložena metoda funkcioniše
Prema objašnjenju istraživača, pristup se sastoji iz nekoliko koraka:
- Raspodela zdrobljene alkalne stene (npr. bazalt, eventualno krečnjak) po zemljištu radi povećanja pH vrednosti.
- Povišen pH povećava pokretljivost određenih PFAS jedinjenja u tlu, olakšavajući njihovo usvajanje od strane selektovanih biljaka.
- Gajenje biljaka koje efikasnije upijaju PFAS — npr. industrijska konoplja i višegodišnje trave — zatim žetva biomase.
- Piroliza (termalna obrada bez kiseonika) žetvene biomase i pretvaranje u biochar, koji se može ponovo uneti u tlo da imobilizuje preostale PFAS.
Autori napominju da re-aplikacija biochara može dodatno smanjiti prenos PFAS u krmne useve i poboljšati strukturu tla umesto da se zemljište iskopava i spalјuje.
Troškovi, benefiti i neizvesnosti
Istraživači navode markantno nižu procenu ukupnih troškova ove integrisane strategije (≈29.000 USD/ha kroz do 20 godina) u odnosu na standardne metode koje uključuju iskopavanje i termičku obradu zagađenog zemljišta. Potencijalne prednosti su očuvanje plodnosti tla, veća kontrola za male i organske proizvođače i manji poremećaj zemljišta.
Međutim, postoje značajna naučna pitanja koja treba razjasniti: ponašanje PFAS tokom pirolize nije potpuno poznato, a neka istraživanja ukazuju da su potrebne veoma visoke temperature — do 1.472 °F (≈800 °C) — da bi se PFAS u velikoj meri razgradili. To postavlja zahtevne tehničke i bezbednosne izazove.
Širi uticaj
Studija takođe navodi da bi, ukoliko bi se pristup primenio široko u SAD, mogao doprineti uklanjanju značajnih količina CO2 iz atmosfere (procena ~11,6 miliona tona godišnje) zahvaljujući sekvestraciji uglјenika u biocharu. Ipak, istraživači i dalje pozivaju na dodatna polja i laboratorijske studije pre široke primene, kao i na regulatorne smernice i procenu rizika po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Kako je Jake Thompson iz Yale-a rekao: „Ovo istraživanje daje polјoprivrednicima realnu mogućnost da povrate kontrolu nad zemljištem i ostave ga u boljem stanju nego pre.“
Zaključak: Predloženi pristup deluje obećavajuće kao troškovno prihvatljivije i zemljištu prijatelјskije rešenje za određene slučajeve PFAS kontaminacije, ali je neophodno više istraživanja o efikasnosti pirolize, sigurnosti procesa i dugoročnim efektima na zemljište i hranu.
Pomozite nam da budemo bolji.
