Analiza 21 dobro očuvanog otiska stopala iz Koobi Fore (istočni Turkana) ukazuje da su pripadnici vrste Paranthropus boisei mogli dostići do ~1,8 m visine i ~75 kg težine. Otisci, stari oko 1,4 miliona godina, pokazuju da je najmanje osam jedinki prešlo lokalitet u približno istom trenutku, što sugeriše grupno kretanje. Nalaz otvara nova pitanja o društvenoj strukturi P. boisei i njihovom suživotu s Homo erectusom, ali naučnici upozoravaju na ograničenja interpretacije zbog uticaja podloge na oblik otiska.
Fosilni otisci iz Koobi Fore menjaju sliku „Nutcracker Mana“ — Paranthropus boisei viši, teži i društveniji nego što se verovalo
An approximately 1.43 million-year-old hominin footprint from Koobi Fora, Kenya. - Kevin G. Hatala
Nova analiza otisaka stopala iz Kenije menja dosadašnje predstave o vrsti Paranthropus boisei (poznatoj kao „Nutcracker Man"). Otisci su pružili retku kombinaciju anatomskih i ponašajnih podataka koji ukazuju da su pripadnici vrste mogli biti znatno veći i da su se ponekad kretali u grupama.
Ključna otkrića
Istraživači su analizirali 21 otisak stopala iz lokaliteta Koobi Fora (istočni Turkana), star oko 1,4 miliona godina. Na osnovu dužine i širine otisaka procene telesne veličine za P. boisei pomeraju se prema gornjem opsegu: pojedinci su mogli dostići do ~1,8 m visine i do ~75 kg težine, što je bliže modernim ljudima nego ranijim procenama.
Grupno kretanje i društvena dinamika
Raspored i karakteristike tragova sugerišu da je najmanje osam jedinki prešlo lokalitet približno u isto vreme, što može ukazivati na grupno kretanje. Autor studije Kevin Hatala i njegovi saradnici smatraju da otisci mogu predstavljati grupu odraslih mužjaka koja se kretala duž obale, moguće zbog opasnosti od velikih životinja kao što su nilski konji.
The excavated track surface displays a mix of deeper hippopotamus and antelope footprints and shallower hominin tracks. - Kay Behrensmeyer/Smithsonian
„Lokalitet beleži zadivljujući trenutak anatomije, lokomocije, ponašanja i okoline hominina“, rekao je Kevin Hatala.
Metodologija i ograničenja
Otisci su dobro očuvani (dubine do 12 cm) i nastali su verovatno u vlažnom blatu plićeg jezera. Istraživači su kontrolisali uticaj podloge kroz eksperimente sa rehidriranim muljem kako bi razlikovali morfološke osobine stopala od varijacija usled supstrata. Ipak, stručnjaci upozoravaju da oblik otiska zavisi i od podloge i od načina hoda, pa tumačenje nekih detalja (npr. položaj palca, visina svoda) treba smatrati opreznim.
Kontekst: Suživot sa Homo erectus
P. boisei je dugo živeo u istoj oblasti kao i Homo erectus. Ranija otkrića iz Turkana pokazuju da su obe vrste ostavljale otiske na istim mudflats u sličnim vremenskim intervalima, ali neposredna interakcija između njih ostaje nepoznata.
Zašto su otisci važni?
Za razliku od izolovanih kostiju i zuba, otisci su „trenutak u vremenu" koji beleži kako su hominini hodali i kako su se kretali u svom okruženju. Takvi nalazi pomažu javnosti da se emocionalno poveže sa prošlošću i doprinose razumevanju varijabilnosti u anatomiji i ponašanju ranih hominina.
Autori i izvor: Rad je objavljen u časopisu PNAS; vodeći autor je Kevin Hatala, a među autorima je i Kay Behrensmeyer. Originalni novinski prikaz pripremila je Mindy Weisberger za CNN.
Pomozite nam da budemo bolji.
