Studija iz Environmental Research Letters povezuje višedecenijski pomak u tropskom Pacifiku sa suprotnim trendovima požara na jugozapadu SAD i u istočnoj Australiji. Između 1984. i 2022. godine gorene površine su porasle za više od 3.000% u unutrašnjem jugozapadu SAD i za više od 1.000% u priobalnom regionu koji uključuje Kaliforniju. Pacifički obrazac je pojačao suvoću u SAD (≈22% doprinosa), dok je u istočnoj Australiji umanjio očekivano isušivanje (≈19% manje izgaranja). Rezultati naglašavaju potrebu da se u prognoze požara uključe i dugoročni okeanski obrasci, jer klasični klimatski modeli još nisu u potpunosti usklađeni sa opažanjima.
Pacifički Pomak Menja Pravila: Zašto Su Požari Eksplodirali Na Jugozapadu SAD, A Ublaženi U Istočnoj Australiji
Photo Credit: iStock
Trendovi požara se ne razvijaju isto u svim regionima visokog rizika, čak ni dok se planeta zagreva. Nova studija objavljena u časopisu Environmental Research Letters objašnjava zašto su površine šuma pogođene požarima drastično porasle na jugozapadu SAD, dok istočna Australija nije doživela sličan rast.
Šta su istraživači analizirali
Autori su proučavali klimatske zapise i podatke o površinama šuma koje su gorele u periodu 1984–2022, sa posebnim fokusom na vaporni pritisak (VPD). VPD meri koliko je vazduh suvlji i koliko efikasno „vuče“ vlagu iz tla i biljaka — veći VPD znači veću izloženost požarima.
Glavni nalazi
Tokom posmatranog perioda, površine šuma koje su gorele su se dramatično povećale na jugozapadu SAD: više od 3.000% u unutrašnjem delu regiona i više od 1.000% u priobalnoj zoni koja obuhvata veliki deo Kalifornije. Istraživanje zaključuje da je većinu dodatne suvoće izazvalo ljudsko zagrevanje, dok je dugoročni pomak u tropskom Pacifiku pojačao taj efekat i doprineo oko 22% od ukupnog povećanja suvoće vezanog za izgorene površine u SAD.
Suprotno tome, u istočnoj Australiji isti pacifički obrazac je umanjio očekivano isušivanje koje bi proizašlo samo iz zagrevanja, što odgovara proceni od oko 19% manje izgorene površine u dve analizirane podregije. To znači da je Pacifik donekle ublažio, ali nije ukinuo, uticaj globalnog zagrevanja u tom delu sveta — atmosferska suvoća i dalje je rasla, ali manje nego što bi rasla bez tog pomaka.
Širi kontekst i implikacije
Rezultati podsećaju da rizik od požara ne zavisi samo od rastućih temperatura. Dugoročne promene u okeanskim obrascima mogu pojačati ili ublažiti posledice zagrevanja, što dovodi do različitih regionalnih putanja rizika od požara. To ima praktične posledice za dugoročno predviđanje i planiranje — uključujući međunarodnu razmenu resursa za gašenje požara, jer se vremenski prozori visokog rizika mogu sve više preklapati.
Tess Wei-Ping Jacobson, vodeća autorka i postdoktorand na NASA Goddard Institute for Space Studies, kaže: "Otkrili smo da ono što se dešava u tropskom Pacifiku na dužim vremenskim skalama — ne samo tokom El Niña i La Niña — predstavlja važan deo slagalice."
Studija takođe ukazuje na važan nerešeni problem: klimički modeli često predviđaju drugačiji razvoj tropskog Pacifika nego što je zabeleženo poslednjih decenija. Naučnici još rade na tome da razdvoje koliko su posmatrane promene rezultat prirodne varijabilnosti, ljudskih emisija ili njihove kombinacije.
Zašto je ovo važno za nas
Razumevanje kako okeanski obrasci utiču na sušu i požare može poboljšati dugoročne prognoze i pripremu hitnih službi širom sveta, pa i u regionima poput Evrope i Balkana koji su sve izloženiji ekstremima klime. Jasnije predviđanje vremenских okvira povećanog rizika može pomoći u boljem planiranju resursa i smanjenju štete.
Pomozite nam da budemo bolji.
