Studija sa Vrije Universiteit Amsterdam pokazuje da se nekoliko tipova mikro- i nanoplastika može preneti preko ljudskog troćelijskog modela placente u roku od 72 sata i da to može uticati na proizvodnju hormona tokom trudnoće. Neki polimeri su povezani sa smanjenjem etioholanolona, a polistiren sa promenama u nivou estrogena. Autori naglašavaju da ovi rezultati ne dokazuju direktnu štetu u stvarnim uslovima i pozivaju na dodatna istraživanja i mere za smanjenje izloženosti.
Nova studija: Mikro- i nanoplastika mogu preći preko placente i uticati na hormone trudnoće
Photo Credit: iStock
Naučnici još uvek istražuju kakav uticaj mikroplastika imaju na ljudsko zdravlje. Nova laboratorijska studija sa Vrije Universiteit Amsterdam ukazuje da neki tipovi mikro- i nanoplastika mogu proći kroz ljudski model placente i promeniti proizvodnju hormona koja je ključna za trudnoću.
Kako je sprovedeno istraživanje
Istraživači su koristili troćelijski model placente zasnovan na živim ljudskim ćelijama kako bi što vernije imitovali barijere i funkcije placente tokom trudnoće. Testirali su više uobičajenih polimera i pratile su se promene u prolazu čestica kroz model i u hormonskoj aktivnosti tokom 72 sata.
Glavni nalazi
Većina testiranih polimera prešla je preko barijera u modelu u roku od 72 sata; jedini polimer koji nije bio detektovan u merljivim količinama na suprotnoj strani bio je poliamid. Studija je takođe registrovala promene u steroidnoj aktivnosti: nekoliko plastika bilo je povezano sa smanjenjem etioholanolona (etiocholanolone), dok je polistiren bio povezan sa izmenama u nivou estrogena.
"Naša studija pokazuje da nekoliko vrsta mikro- i nanoplastika može preći kroz ljudski model placente i uticati na proizvodnju hormona. Iako to direktno ne dokazuje štetu tokom trudnoće, naglašava hitnu potrebu za daljim proučavanjem mogućeg uticaja na razvoj fetusa," izjavila je dr Jeske van Boxel.
Šta ovo znači (i šta ne znači)
Steroidni hormoni koordiniraju razvoj fetusa i tok trudnoće, pa je pronaći potencijalne poremećaje u njihovoj aktivnosti razlog za oprez. Međutim, autori jasno napominju da laboratorijski nalazi u ljudskom modelu ne predstavljaju direktan dokaz štete kod trudnica i novorođenčadi u stvarnim uslovima. Potrebne su dodatne studije koje mere stvarnu izloženost ljudi i povezuju je sa ishodima trudnoće.
Ograničenja i značaj
Istraživanje smanjuje jaz između studija na životinjama i kliničkih istraživanja jer koristi ljudske ćelije, ali i dalje ima ograničenja tipična za laboratorijske modele. Nalazi doprinose rastućem telu dokaza da mikroplastika može biti prisutna u ljudskim tkivima (krv, placenta, amnionska tečnost, mekonijum), što zahteva pažnju regulatora i zdravstvenih stručnjaka.
Praktični saveti za smanjenje izloženosti
Ako želite da smanjite svakodnevnu izloženost mikroplastici, stručnjaci preporučuju:
- Izbegavanje grejanja hrane u plastičnim posudama; koristiti staklo ili posuđe od nerđajućeg čelika za tople napitke i obroke.
- Smanjenje prašine u domu vlažnim brisanjem i redovnim usisavanjem (po mogućstvu HEPA filterima).
- Ograničavanje konzumiranja jela iz više puta upotrebljivih plastičnih posuda za toplu hranu i smanjenje pakovane prerađene hrane.
- Biranje tekstila i proizvoda manje sklonih lučenju mikrovlakana kada je to moguće.
Ove mere ne eliminišu izloženost i ne zamenjuju sistemske regulacijske promene, ali mogu smanjiti verovatnoću unošenja plastičnih čestica putem hrane i okoline dok se ne razjasne dugoročne posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
