Nova studija na miševima sugeriše da mikročestice polietilena (2 mg/dan; 10–150 nm) mogu pogoršati znake masne bolesti jetre, uključujući povišen ALT i rast triglicerida u jetri. Geni povezani s metabolizmom masti i reparacijom tkiva (PPAR‑alpha, Annexin A2) bili su pojačano aktivni. Nalazi dolaze iz malog eksperimentalnog uzorka i odnose se na životinjski model — potrebne su studije na ljudima pre nego što se može govoriti o direktnom riziku za populaciju.
Najjasniji Dokazi Do Sada: Mikroplastika Iz Polietilena Može Povećati Rizik Od Masne Jetre
(Luis Diaz Devesa/Moment/Getty Images)
Jedan od najrasprostranjenijih plastičnih materijala — polietilen, često prisutan u ambalaži hrane, prozirnim folijama, posudama za čuvanje i jednokratnim čašama — mogao bi doprinositi većem riziku od razvoja masne bolesti jetre, prema novoj studiji na miševima.
Stages of fatty liver disease (now known as metabolic dysfunction–associated steatotic liver disease) progress from healthy liver tissue to steatosis (fat accumulation), inflammation, fibrosis, and cirrhosis. (National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases/NIH)
Bolest koju danas obično označavamo kao nealkoholna masna bolest jetre (sada sve češće uokvirena terminom metabolic dysfunction–associated steatotic liver disease) prvi put je medicinski opisana oko 1980. godine, mada su lekari još u 19. veku primećivali vezu između ishrane i nakupljanja masti u jetri.
A schematic overview of the experimental design showing the different treatment groups and analysis techniques. (Jung et al.,Science Advances,2026)
Šta je pokazala studija?
Istraživanje objavljeno u Science Advances (Jung et al., 2026) ispitivalo je uticaj polietilenskih mikročestica na zdravlje jetre kod miševa. Eksperiment je uključiо 20 mužjaka miševa podeljenih u četiri grupe: dve grupe su dobijale standardnu laboratorijsku hranu, a dve grupe su dobijale dijetu bogatu mastima, šećerom i holesterolom (dizajniranu da izazove MASH). Miševima u dve grupe su svakodnevno davane mikročestice polietilena u vodi — 2 mg dnevno, prečnika 10–150 nm — tokom osam nedelja.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Rezultati su pokazali da su miševi izloženii polietilenu imali izraženije pokazatelje oštećenja jetre čak i ako su bili na standardnoj ishrani. Konkretno, grupe izložene mikroplastici su imale veće vrednosti ALT enzima i viši nivo triglicerida u jetri, pojačanu upalu ćelija jetre, „ballooning“ (nabubrenje ćelija) i steatozu.
Molecular and histopathological effects of polyethylene microplastics in mouse liver with or without a high-fat diet. (CD = control diet, Veh = vehicle [water with no microplastics], MD = MASH diet, PE = polyethylene). (Jung et al.,Science Advances,2026)
Molekularni nalazi i implikacije
Analize prostorne transkriptomike pokazale su povećanu aktivnost gena koji kodiraju proteine povezane s metabolizmom masti i reparacijom tkiva, uključujući PPAR‑alpha i Annexin A2. Autori zaključuju da polietilenske mikročestice mogu narušiti prirodne odbrambene i reparativne mehanizme jetre.
Važno: studija je rađena na miševima i uz relativno mali broj životinja. Potrebna su veća istraživanja i studije na ljudima da bi se utvrdilo koliko su ovi nalazi primenljivi na ljude i koliki je stvarni rizik pri uobičajenoj izloženosti.
Preporuke i praktični saveti
Iako su potrebne dodatne potvrde, korisno je smanjiti nepotrebnu izloženost plastici u kontekstu hrane: izbegavati zagrevanje hrane u plastičnoj ambalaži, smanjiti upotrebu jednokratnih plastičnih proizvoda, koristiti staklene ili nerđajuće posude za skladištenje i preferirati sveže, manje prerađene namirnice umesto česte konzumacije ultra-prerađene "zapadnjačke" hrane.
Studija pruža podsticaj za dalje istraživanje uticaja mikroplastike na zdravlje ljudi, naročito u kombinaciji sa lošom ishranom koja već sama po sebi povećava rizik od masne jetre.
Studija: Jung et al., Science Advances, 2026. Autori napominju ograničenja (mišji model, mali uzorak) i pozivaju na veće i humanih studije.
Pomozite nam da budemo bolji.
