Studija objavljena u PLOS ONE analizirala je 60 ostriga sa South Padre Island i San Martin Lake i pronašla polietilen u gotovo svim uzorcima, najčešće kao sitna vlakna. Divlje ostrige su imale veće čestice (3–4 μm) i povišene markere oksidativnog stresa (superoksid dismutaza, katalaza, 3-nitrotirozinski protein), kao i smanjenu proizvodnju sluzi. Autori upozoravaju na potrebu šireg monitoringa vode i sedimenta — studija nije procenjivala direktan rizik po potrošače.
Mikroplastika U Gotovo Svakoj Ostrigi: Divlje Ostrige Sa Teksaske Obale Pokazuju Znakove Stresa
Photo Credit: iStock
Testiranje 60 divljih ostriga (Eastern oyster) sa dve lokacije na teksaskoj obali Meksičkog zaliva — South Padre Island i San Martin Lake — otkrilo je polietilensku mikroplastiku u gotovo svim uzorcima i istovremeno pokazalo promene u tkivima koje ukazuju na fiziološki stres.
Ključni nalazi
Istraživači sa Univerziteta Teksas Rio Grande Valley (Rebecca Muñiz, Md Faisal Amin i Md Saydur Rahman) detektovali su mikroplastiku, najčešće u obliku veoma sitnih vlakana, u škrgama i digestivnim organima ostriga. Terenski primerci imali su veće detektovane čestice plastike (prosečno ~3–4 μm) u odnosu na ostrige zadržane dve nedelje u filtriranoj akvarijumskoj vodi (prosečno ~1–2 μm).
Biološki pokazatelji stresa
U tkivima su primećeni povišeni markeri koji ukazuju na oksidativni i hemijski stres: povećana aktivnost antioksidativnih enzima (superoksid dismutaza i katalaza) i povišen nivo 3-nitrotirozinskog proteina. Divlje ostrige su takođe u nekim poređenjima lučile manje sluzi, a primerci sa South Padre Island pokazali su i kiselije intratelesne tečnosti — sve to može narušiti hranjenje i zaštitu osetljivih tkiva.
Ograničenja studije
Autori nisu testirali vodu ili sediment na istim lokacijama za prisustvo mikroplastike, pa poreklo čestica ostaje nejasno. Takođe je moguće da su tanja vlakna bila potcenjena pri brojanju. Studija nije procenjivala direktan rizik po ljude koji konzumiraju ostrige.
Zašto je ovo važno
Ostrige su efikasni filtratori — pojedinačna ostriga može filtrirati i do 50 galona vode dnevno — i stoga služe kao rana upozorenja o stanju obalnih voda. Nalazi podvlače potrebu za širim monitoringom (voda, sediment, kontaminanti poput teških metala, pesticida i farmaceutika) da bi se razjasnilo koliko i kojih zagađivača utiče na morske organizme i potencijalno na ljude.
Preporuke
Autori i komentatori pozivaju na snažnije programe monitoringa mikroplastike i hemijskih zagađivača u obalnim ekosistemima, kao i na dodatna istraživanja koja bi povezala prisustvo plastike sa dugoročnim efektima na zdravlje školjki i bezbednost hrane.
Napomena: Polietilen, vrsta plastike nađena u ostrigama, često potiče iz predmeta poput kesa i ambalaže. Kada uđu u vodu, ti materijali se raspadaju na sitne čestice koje mogu dospeti u hranidbene mreže.
Pomozite nam da budemo bolji.
