Studija objavljena u Nature Communications na uzorku od 900 ljudi otkriva da grupe postižu preciznije numeričke procene ne zato što prosekuju inicijalne odgovore, već zato što kolektivno razlažu problem na manje delove i procenjuju svaku komponentu (Fermi metod). Tri eksperimenta su pokazala da grupna primena te metode nadmašuje individualne procene, pa čak i kada pojedinci sami koriste istu tehniku. Jezička analiza razgovora ukazuje da upotreba relevantnih pojmova korelira sa uspehom grupe. Autori napominju da je istraživanje ograničeno na numeričke zadatke, pa su potrebna dalja ispitivanja za druge tipove odluka.
Pravi Razlog Zašto Grupne Odluke Nadmašuju Pojedinačne: Nije Samo U Proseku, Već U Fermi Metodu
(Mauricio Graiki/iStock/Getty Images Plus)
Dve glave su bolje od jedne — ali ne zato što grupe prosto uzmu prosek pojedinačnih procena. Nova studija objavljena u Nature Communications, koju je predvodio neuroznanstvenik Federico Barrera-Lemarchand sa Univerziteta Torcuato Di Tella (2026), pokazuje da grupe postaju tačnije kada zajednički razlažu složene probleme na manje delove i procenjuju svaku komponentu posebno.
Glavni nalazi
Istraživanje, urađeno na 900 učesnika kroz tri eksperimenta, otkriva da kolektivna primena Fermi metode («problem decomposition») vodi do preciznijih numeričkih procena nego običan postupak prosekovanja inicijalnih odgovora. Grupe koje su prirodno ili namerno razlagale zadatke postizale su bolje rezultate, a nisam zabeležena dominacija jedne inteligentne osobe — učešće je bilo ravnomerno.
YouTube Thumbnail
Kako su eksperimenti izgledali
Eksperiment 1: Male grupe od po četiri osobe komunicirale su preko chatroom-a i odgovarale na pitanja koja zahtevaju numeričke procene, bez ikakvih instrukcija. Istraživači su analizirali razgovore i zaključili da su grupe koje su diskutovale o delovima problema davale preciznije odgovore od onih koje su samo razmenjivale početne procene.
Eksperiment 2: Grupe su podeljene na dve vrste — jedne su dobile instrukciju da podele i prosekiraju inicijalne procene, dok su druge bile upućene da primene Fermi metod (razbijanje problema na manje delove, procena svake komponente i kombinovanje procena). Grupe koje su koristile Fermi metodu dosledno su bile preciznije.
Successful groups broke the problems into bite-sized pieces. (Barrera-Lemarchand et al.,Nat. Commun., 2026)
Eksperiment 3: Svi su učesnici naučeni da koriste Fermi metod, ali polovina je radila samostalno, a polovina u grupama. Iako su pojedinci poboljšali svoje procene primenom metode, grupni rezultati bili su i dalje precizniji, što znači da međusobna provera i deljenje procena u grupi dodaje vrednost.
Jezička analiza i implikacije
Istraživači su analizirali sadržaj razgovora i utvrdili da uspešne grupe češće koriste termine povezne sa zadatkom (npr. «merdevine», «spratovi», «zgrada» pri proceni broja stepenika), što ukazuje na efikasno razlaganje problema. Autori naglašavaju da su ispitane samo numeričke procene, pa ostaje pitanje primenjivosti ove strategije na druge tipove odluka.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Ovo istraživanje pokazuje da kolektivno rezonovanje, a naročito rezonovanje putem aproksimacije, stoji iza poboljšane kolektivne tačnosti tokom deliberacije, i nudi alate za prepoznavanje i podsticanje takvih procesa," pišu autori u radu.
Zaključak je praktičan: organizacije, tima i crowdsourcing platforme mogu poboljšati grupne odluke podsticanjem problem decomposition pristupa — podučavanjem ljudi da razlažu zadatke i da u razgovoru eksplicitno proveravaju i kombinuju procene za svaki deo.
Reference: Barrera-Lemarchand et al., Nature Communications, 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
