Pojačane kontrole u Brazilu teraju poljoprivrednike i stočare da traže zemljište u Boliviji, što podstiče talas deforestacije u zemlji sa slabijom primenom propisa. Prema MapBiomasu, godišnji gubitak izvorne vegetacije porastao je sa ispod 900.000 ha (2022) na skoro 1,8 miliona ha (2024). Procene pokazuju da je proizvodnja tone soje u Boliviji povezana sa znatno većom stopom krčenja nego u Brazilu, dok Brazil beleži pad seče i cilja neto nultu deforestaciju do kraja decenije.
Dok Brazil Smanjuje Krčenje Šuma, Bolivija Beleži Talas Deforestacije
A satellite image of forest cleared to grow sugarcane in Bolivia. Planet Labs
Kako Brazil pojačava borbu protiv nezakonitog krčenja šuma, poljoprivrednici i stočari traže nove parcele u susednim državama — posebno u Boliviji — gde je zemlja jeftinija, a sprovođenje zakona slabije. To je dovelo do znatnog rasta seče prirodne vegetacije i širenja poljoprivrednog zemljišta na račun autohtonih šuma.
Podaci i trendovi
Prema MapBiomasu, godišnji gubitak izvorne vegetacije u Boliviji skoro se udvostručio: sa manje od 900.000 hektara u 2022. na gotovo 1,8 miliona hektara u 2024. godini — što je rekordni nivo. Analize i izveštaji, koje je citirao Bloomberg, ukazuju da priliv proizvođača iz Brazila i drugih zemalja značajno širi poljoprivredni otisak u Boliviji.
Zašto se dešava selidba
Bolivija se suočava sa visokom inflacijom, opadanjem prihoda od prirodnog gasa i političkim nestabilnostima, pa vlasti gledaju na soju i druge robne useve kao mogućnost za podsticanje rasta. U kombinaciji sa povoljnom cenom zemljišta i slabijom primenom propisa, to je recept za ubrzano krčenje šuma.
„Bolivija je još u prvim fazama oblikovanja politike zaštite prirode,“ kaže bolivijski ekonomista Stasiek Czaplicki za Bloomberg, podvlačeći manjak ograničenja na seču šuma.
Uporedna efikasnost i uticaj
Jedna procena navodi da je proizvodnja jedne tone soje u Boliviji povezana sa sedam puta većom stopom deforestacije nego ista proizvodnja u Brazilu. Istovremeno, Brazil beleži drastičan pad krčenja šuma i, prema izveštajima, za 2026. je na putu da dostigne najniži nivo od 1988. godine — rezultat pojačanog nadzora i mera protiv ilegalnih seča, kao i politike administracije predsednika Luiza Inácia Lule da Silve. Brazil zvanično teži cilju neto nulte deforestacije do kraja decenije.
Posledice i preporuke
Rast deforestacije u Boliviji ima posledice za biodiverzitet, klimu i lokalne zajednice. Da bi se ublažio ovaj trend, stručnjaci preporučuju jačanje praćenja (satelitske i terenske kontrole), međunarodnu saradnju u upravljanju lancima snabdevanja sojom i podsticanje održivih praksi među proizvođačima.
Zaključak: Pomeranje poljoprivredne aktivnosti iz Brazila u Boliviju ilustruje kako strože mere u jednoj zemlji mogu nehotice pojačati pritisak na šume u susedstvu. Rešenje zahteva koordinisane politike i nadzor na regionalnom nivou.
Pomozite nam da budemo bolji.
