Četiri lemura uginula od humanog herpesvirusa (HSV‑1) — jedan je učestvovao u „lemur joga“ časovima

Novo istraživanje objavljeno u Journal of Zoo and Wildlife Medicine otkriva da su četiri privatno držana lemura u SAD-u uginula nakon što su se zarazila humanim herpesvirusom tip 1 (HSV‑1). Kod svih je razvijen encefalitis — zapaljenje mozga — koje je dovelo do smrti životinja. Jedan od zaraženih lemura bio je angažovan u komercijalnom „lemur joga“ programu, što dodatno ukazuje na rizike bliskih kontakata između ljudi i zatočenih primata.

Šta su istraživači otkrili?

Autori studije, na čelu sa dr Jimom Wellehanom sa Univerziteta Floride, molekularno su potvrdili prisustvo HSV‑1 pomoću PCR testova — to je prva takva potvrda kod lemura. Zaražene su dve životinje vrste Lemur catta (ring‑tailed lemur), jedan Varecia variegata (black‑and‑white ruffed lemur) i jedan hibrid (Varecia rubra × Varecia variegata). Svi primerci bili su u privatnom vlasništvu; slučajevi su zabeleženi tokom osam godina u SAD.

Simptomi i dijagnostika

Lemuri su pokazivali simptome poput letargije, gubitka apetita, ulceracija u ustima i grlu, problema sa disanjem, a jedan je imao produžene i ponavljajuće napade (seizure). U dva slučaja oralni ili sluznični brisevi uzeti dok su životinje još bile žive dali su pozitivan rezultat za HSV‑1; preostala dva slučaja potvrđena su postmortem pregledom tkiva i molekularnim testovima.

Patološki pregledi mozga pokazali su upalu, oštećenje nervnog tkiva i intranuklearne inkluzije, tipične za herpesvirusne infekcije. Prisustvo virusnog genetskog materijala i proteinskih markera direktno u moždanim ćelijama dodatno je potvrdilo da je HSV‑1 izazvao encefalitis.

HSV-1 typically triggers little to no symptoms in humans, with the most common symptom being a cold sore. | Credit: Photographer, Basak Gurbuz Derman via Getty Images

Kako se prenosi i zašto je opasno za lemure

HSV‑1 se kod ljudi najčešće prenosi direktnim kontaktom sa pljuvačkom, kožom oko usta ili kontaktom sa hladnim ranicama. Virus se može izlučivati i kada osoba nema vidljive simptome, što znači da bliski i učestali kontakti — grljenje, ljubljenje, zajedničke aktivnosti blizu lica — mogu preneti infekciju na osetljive vrste.

„Razvili smo ponašanja kao što su poljupci i bliski kontakti koja vrlo efikasno prenose HSV‑1. Za ljude je često bezopasan, ali kod lemura posledice mogu biti daleko ozbiljnije,“ rekao je dr Wellehan.

Šira poruka i preporuke

Autori ističu da slučajevi podsećaju na rizike povezane sa privatnim držanjem egzotičnih primata i komercijalnim interakcijama poput „lemur joga“. Akreditovani zoološki vrtovi obično primenjuju stroge biosigurnosne protokole kako bi smanjili prenos patogena; međutim, privatne aktivnosti i bliski kontakti sa životinjama u neadekvatnim uslovima predstavljaju veću opasnost.

Preporučuje se izbegavanje direktnog kontakta s primatima, naročito ljubljenja ili davanja hrane iz usta, redovni veterinarski pregledi za egzotične kućne ljubimce i upotreba molekularnih testova (PCR) kada se sumnja na herpesvirus kako bi se slučajevi brzo dijagnostikovali i, po mogućstvu, sprečio dalji prenos.

Zaključak

Ova studija podseća da ljudski patogeni, iako često bezazleni za nas, mogu imati katastrofalne posledice kada pređu na druge vrste. Rizik prenošenja HSV‑1 na zatočene primate ilustruje koliko je važno poštovati biosigurnosne mere i ograničiti nepotreban bliski kontakt između ljudi i osetljivih životinja.