Izliv dizela 2016. pokrenuo invaziju zelenih rakova koja ugrožava ležišta školjki Heiltsuk nacije

Još od izlivanja dizela 2016. godine na centralnoj obali Britanske Kolumbije, posledice nesreće i dalje utiču na svakodnevni život Heiltsuk zajednice. Nasukavanje remorkera Nathan E. Stewart u oktobru 2016. prosulo je oko 29.000 galona (~110.000 litara) dizela u priobalna područja koja su bila ključna za sakupljanje školjki.

Posledice ekološkog šoka nisu bile ograničene na neposrednu zagađenost: u narednim godinama Heiltsuk čuvari i istraživači zabeležili su nagli porast invazivne vrste — evropskog zelenog raka. Stručni izveštaj iz jula 2026. koji su potpisale Diana Chan (Heiltsuk Integrated Resource Management Department) i Milène Wiebe (Univerzitet Alberta) navodi da je izlijevanje „verovatno značajan doprinos" ovom porastu.

„Sveže školjke još uvek imaju ukus detinjstva,“ rekao je član zajednice Turza Humchitt, ali je dodao da je prikupljanje blizu doma sve teže kako se obalni ekosistem menja.

Zeleni rakovi bolje podnose degradirana staništa u odnosu na mnoge autohtone vrste, a privremeno zatvaranje komercijalne industrije za sakupljanje školjki uklonilo je i aktivnost koja je ranije pomagala u suzbijanju njihove brojnosti. Do 2024. godine, u periodu od tri meseca, posade Heiltsuk zajednice uklonile su više od 32.500 zelenih rakova sa približno 20 plaža u rejonu Gale Creek.

Ekološki i kulturni uticaj

Talas invazije prelazi čisto ekološke okvire: utiče na lokalno snabdevanje hranom, tradicionalne prakse i sezonske prihode. Gale Creek je, kako navodi William Housty iz Heiltsuk Integrated Resource Management Department, nekada bio pokriven ležištima školjki veličine „fudbalskih igrališta“, a isti kraj je podržavao i komercijalni ulov manila školjki koji je zapošljavao desetine ljudi.

Marilyn Slett, šefica Saveta Heiltsuk nacije, ističe da porodice donose i konzerviraju školjke za potlačove (potlatches) i gozbe — prakse koje sada prete da budu narušene sve većim pritiskom invazivnog raka.

Odgovor i strategije

Na terenu se sprovode intenzivne mere: ekipe postavljaju oko 300 klopki uz tim od šest stalno zaposlenih radnika, ali lokalni lideri ocenjuju da je to daleko od dovoljnog. Izveštaj iz 2026. procenjuje da bi agresivnija kampanja sa ciljem „funkcionalne eradikacije“ zahtevala preko 22 miliona dolara u periodu od šest godina, sa ambicijom da se u roku od pet godina postigne kontrola koja onemogućava ekološku štetu.

Metodologija hvatanja se prilagođava da bi se izbegao tzv. „hidra efekat“ — situacija u kojoj uklanjanje većeg broja odraslih jedinki omogućava većem broju mladunaca da preživi. Zbog toga se koriste klopke koje hvataju i mlade jedinke kako bi se mogla pratiti demografija populacije i pravilno tempirati intervencije.

Moguće dodatne upotrebe uhvaćenih rakova

Zajednica i savezni organi, uključujući Fisheries and Oceans Canada, razmatraju mogućnosti upotrebe uhvaćenih rakova: već su zabeleženi pokušaji kompostiranja, a razmatraju se i opcije za preradu u hranu (uz stroge bezbednosne provere), đubrivo ili sirovinu za biorazgradive plastike. Takve vrednosne opcije bi mogle smanjiti troškove upravljanja i ponuditi nove izvore prihoda zajednici.

Dok naučnici i lokalne vlasti rade na strategijama kontrole, Heiltsuk zajednica nastavlja da beleži i prilagođava svoje tradicionalne prakse uz cilj očuvanja kulturnih i prehrambenih izvora koji su vekovima bili osnova njihovog života.