Izveštaj ILO-a pokazuje da je globalna stopa nezaposlenosti mladih (15–24) porasla na 12,4% u 2025. (oko 67 miliona mladih bez posla), dok je 257 miliona mladih izvan rada, škole ili obuke. Brza primena AI i automatizacije smanjuje broj ulaznih radnih mesta, posebno u zemljama sa velikim mladim stanovništvom kao što je Nigerija. Rešenja uključuju obuke, pripravništva, podršku preduzetništvu, prekvalifikacije i politike za stvaranje poslova u rastućim sektorima.
Globalna nezaposlenost mladih 12,4%: Kako AI ugrožava početne poslove i šta može pomoći
Photo Credit: Getty Images
Globalna stopa nezaposlenosti mladih (15–24) porasla je na 12,4% u 2025. godini, što znači da je oko 67 miliona mladih širom sveta bilo bez posla. Istovremeno, više od 257 miliona mladih — oko 20% ukupne populacije te starosne grupe — bilo je izvan rada, obrazovanja ili stručnog osposobljavanja. Ove brojke iz izveštaja Međunarodne organizacije rada (ILO) ukazuju na povratak problema koji su se delimično ublažili posle pandemije.
Šta kaže izveštaj
Izveštaj "Global Employment Trends for Youth 2026: Back to the Future" navodi da je nezaposlenost mladih porasla u osam od 11 svetskih podregiona između 2023. i 2025. godine. Pored same nezaposlenosti, alarmantan je i veliki broj mladih koji nisu uključeni ni u obrazovanje, ni u rad, ni u obuke, što otežava njihov povratak na tržište rada i smanjuje socijalnu mobilnost.
Uticaj na zemlje sa velikim udelom mladih (primer: Nigerija)
Za zemlje poput Nigerije, gde je udio mladog stanovništva visok, posledice su posebno teške: dublje ekonomske poteškoće, pojačani pritisci na migracije i veća neizvesnost pri prelasku iz škole u posao. Prema Youth Pulse istraživanju u Nigeriji, koje je citirao ambasador Kraljevine Holandije Bengt van Loosdrecht, nedostatak poslova češći je razlog za odlučivanje o migraciji nego pitanja bezbednosti.
„Mladi u Nigeriji traže relevantne veštine, pristojne poslove, bolje prihode i pristup kapitalu za pokretanje sopstvenih biznisa,“ navodi Van Loosdrecht.
Zašto AI i automatizacija pogoršavaju situaciju
Brza primena veštačke inteligencije i automatizacije preoblikuje zadatke koji su tradicionalno bili ulazna tačka na tržište rada. Kompanije ponekad koriste AI kao jeftiniju alternativu zapošljavanju novih radnika za rutinske ili ponovljive zadatke, što smanjuje broj prilika za prve poslove i usporava usvajanje praktičnih veština među mladima.
Mere koje mogu ublažiti posledice
Da bi se ublažile posledice, izveštaj i stručnjaci predlažu kombinaciju politika i programa:
- Ulaganje u praktične programe obuke i pripravništva koji povezuju obrazovanje sa realnim potrebama poslodavaca;
- Programi za sticanje digitalnih veština i prekvalifikaciju, posebno za sektore u rastu;
- Podrška preduzetništvu i lakši pristup startap kapitalu za mlade koji žele da pokrenu biznis;
- Radna zaštita i regulative koje štite mlade radnike u fleksibilnim ili platformskim poslovima;
- Politike usmerene na stvaranje poslova u sektorima sa rastućom potražnjom kako bi se ublažio efekat automatizacije.
Bez snažnijih sistema podrške, uticaj na kućne budžete i obrasce migracija može se osećati godinama, a gubitak produktivnosti i ograničena socijalna mobilnost mogu dodatno usporiti rast ekonomija sa velikim udelom mladih.
Pomozite nam da budemo bolji.
