Studija objavljena u International Journal of Cultural Property otkriva da se skoro 130 oglasa za mumificirane ljudske i životinjske ostatke prodaje online bez adekvatnih mera bezbednosti. Istraživači su našli često izložene ruke, noge i glave, dok prodavci retko daju uputstva za rukovanje. Glavne pretnje su plesni, mikrobi i toksini iz balzamovanja (olovo, živa, arsenik). Autori pozivaju na strožu regulaciju i tretman ovih predmeta kao potencijalno opasnog biološkog materijala.
Egipatsko „prokletstvo mumija“ zapravo predstavlja biološki rizik — studija o krijumčarenim ostacima
Photo Credit: iStock
Za arheologe i stručnjake za očuvanje kulturne baštine, opasnost povezana s krijumčarenim mumificiranim ostacima nije natprirodna — već biološka i toksična. Nova studija upozorava da se ljudski i životinjski ostaci često prodaju i šalju putem interneta bez osnovnih mera bezbednosti.
Šta su istraživači pronašli?
U radu objavljenom u International Journal of Cultural Property, bioarheološkinja Kirsty Squires sa Staffordshire University (Velika Britanija) i saradnici analizirali su skoro 130 aukcijskih oglasa i objava na mreži. Autori su zabeležili da su u oglasima često izložene ruke i noge, dok je u više od polovine oglasa bila prikazana i ljudska ili životinjska glava čije je stanje variralo.
Istraživači su takođe uočili da većina prodavaca ne pruža uputstva o bezbednom rukovanju, skladištenju ili transportu. Neki oglasi čak prikazuju osobe koje dodiruju ostatke bez zaštitnih rukavica.
„Mumificirani ostaci koji se prodaju online pokazuju znake biodeterioracije, a prodavci ne pružaju savete o bezbednosti, što ukazuje na ograničenu svest ili namerno nepoštovanje opasnosti,“ kaže Kirsty Squires.
Koji su glavni rizici?
Glavne pretnje su biološke i hemijske prirode:
- Plesni i druge mikrobne kontaminacije koje nastavljaju razgradnju i mogu izazvati infekcije;
- Toksini iz procesa balzamovanja, među kojima se pominju olovo, živa i arsenik;
- Neadekvatno pakovanje i međunarodni transport bez jasnih bezbednosnih upozorenja.
U prilog biološkom objašnjenju, napominje se i sve više dokaza da je Lord Carnarvon — pokrovitelj ekspedicije koja je otvorila grobnicu Tutankamona — možda umro od aspergiloze 1923. godine, a ne od nekog „prokletstva“.
Preporuke i implikacije
Autori pozivaju na strožiju kontrolu online trgovine ljudskim ostacima i na tretiranje mumificiranih ostataka kao potencijalno opasnog biološkog materijala. To podrazumeva:
- jasnu dokumentaciju porekla i stanja predmeta,
- uputstva za bezbedno rukovanje i upozorenja pri slanju,
- primenu zaštitnih mera pri pakovanju, transportu i skladištenju,
- da aukcijske platforme, kolekcionari i trgovci preuzmu odgovornost i smanje rizik za javno zdravlje.
Popularni narativi o „egipatskim prokletstvima“ često su oblikovani senzacionalizmom. Ova studija podseća da su realne i dokazive opasnosti uglavnom naučne, a ne natprirodne.
Pomozite nam da budemo bolji.
