Legende o kletvama mumija su uglavnom mit, ali ilegalna trgovina mumijama nosi stvarne rizike. Analiza skoro 130 onlajn oglasa otkrila je prodaju ljudskih delova bez sigurnosnih uputstava, često uz slike ljudi bez zaštitne opreme. Rizici uključuju toksične konzervanse (olovo, živa, arsen) i patogene poput plesni Aspergillus. Stručnjaci pozivaju na oprez i prijavu sumnjivih oglasa nadležnim organima.
Nezakonita Trgovina Mumijama: Kletve Su Mit — Rizici Su Plesan i Toksini
King Tut's pathogens, not his curse, likely killed some of his discoverers.
Slavne priče o kletvama drevnih mumija više su proizvod mitova, zastarelih kulturnih predrasuda i senzacionalizma nego realne opasnosti. Ipak, arheolozi upozoravaju da kupovina i rukovanje milenijumima starim mumificiranim ostacima nosi konkretne zdravstvene i bezbednosne rizike — od toksičnih konzervansa do opasnih mikroorganizama.
Naša analiza pokazuje da mumificirani ostaci ponuđeni na internetu često imaju znake biodeterioracije, dok prodavci ne pružaju smernice za bezbedno rukovanje, što ukazuje ili na ograničenu svest ili na svesno zanemarivanje rizika, kaže bioarheolog Kirsty Squires sa University of Staffordshire.
Istraživanje i glavni nalazi
U radu objavljenom u International Journal of Cultural Property, istraživači su pregledali skoro 130 aukcijskih oglasa i internet postova koji nude mumificirane ljudske i životinjske ostatke. Najčešće su se prodavali delovi tela — ruke i stopala — dok je u više od polovine lotova bila ponuđena i ljudska glava, u različitom stepenu očuvanosti i kompletosti. U mnogim oglasima nedostajale su osnovne informacije o rukovanju i očuvanju, a u nekima su se videle fotografije ljudi koji dodiruju mumije bez rukavica.
Zdravstveni rizici
Rizici su u suštini dvojaki: hemijski i mikrobiološki. Mnogi primerci sadrže ostatke toksičnih sredstava za balzamovanje, kao što su olovo, živa i arsen, koja mogu predstavljati opasnost pri rastvaranju ili prašini. Drugu grupu čine patogeni; biodegradacija povećava rizik od mikrobiološke kontaminacije čak i kada ostaci naizgled deluju očuvano.
Postoje istorijski izveštaji o slučajevima teških infekcija povezanih s otvaranjem grobova — na primer, navodi se da su konzervatori koji su radili na grobu kralja Kazimira IV Jagiellona tokom 1970-ih imali zdravstvenih problema posle udisanja spora plesni Aspergillus. Takođe, uobičajena urbanizovana priča o grobnici Tutankamona često se objašnjava ne nadnaravnim silama, već mogućom izloženošću patogenima i toksičnim supstancama.
Preporuke i pravne napomene
Zbog kombinacije javnozdravstvenih i etičkih problema, istraživači upozoravaju da je tržište mumija neregulisano i da potencijalni kupci moraju biti posebno oprezni. Preporuke uključuju: ne kupovati mumije ili delove tela iz neproverenih izvora, izbegavati rukovanje bez adekvatne zaštitne opreme (rukavice, maske, ventilacija), konsultovati stručnjake za konzervaciju i prijaviti sumnjive oglase nadležnim institucijama.
Prodavci retko nude informacije o bezbednosti, a slanje takvih ostataka preko pošte bez procene rizika predstavlja dodatnu opasnost za javno zdravlje, ističe Squires.
Zaključak: Iako su kletve bajka, trgovina mumijama predstavlja stvarne, proverljive rizike. Potrebna je veća svest, odgovornija praksa i regulacija kako bi se zaštitili i javno zdravlje i kulturno nasledje.
Pomozite nam da budemo bolji.
