Kako je jedna kuća iz 1960-ih u Londonu ostala 10°C hladnija bez klime zahvaljujući Passivhausu

Na dan kada je napolju bilo 35°C, jedna preuređena kuća iz 1960-ih u južnom Londonu održavala je unutrašnju temperaturu i do 10°C nižu bez upotrebe klima-uređaja. Vlasnica Marion Baeli, koja je i arhitektkinja, primenila je principe Passivhaus standarda kako bi svoj dom učinila gotovo potpuno nepropustivim za toplotu i gubitke energije.

Kako je kuća prilagođena

Kada su se porodica Baeli uselila pre deset godina, kuća je imala propusne PVC prozore i slabu izolaciju. Radovi su sprovedeni fazno tokom oko deset godina: prvo su izolovani krov, podovi i zajednički zidovi, zatim su uklonjeni termalni mostovi (mesta gde toplota brzo odlazi), a kasnije su neke šuplje zidne konstrukcije zamenjene superizolovanim drvenim ramovima i postavljena trostruka stakla.

Marion Baeli has been adapting her home over more than a decade to cope with rising heat [BBC/Kevin Church]

Pošto je objekat postao vazdušno zaptiven, instaliran je mehanički ventilacioni sistem sa rekuperacijom toplote kako bi svež vazduh ulazio bez narušavanja postignute energetske efikasnosti.

Rezultati: uštede i komfor

Baeli kaže da je sada dovoljan jedan radijator da zagreje celu četvorospratnu kuću tokom zime jer se toplota znatno zadržava. Potražnja za energijom smanjila se za oko 88%, što joj donosi godišnju uštedu od približno £750. Na vrućem danu unutrašnja temperatura je bila do 10°C niža nego napolju, što daje osećaj kao da postoji klima, iako je nema.

[BBC]

Troškovi i praktična ograničenja

Passivhaus Trust i sama Baeli ističu da je retrofit skuplji: ukupni trošak radova koje je ona sprovela iznosio je oko £80,000 (ne računajući arhitektonske naknade). Najskuplji deo bili su prozori (~£30,000), dok je zaptivanje kuće (airtightness) koštalo oko £5,000. Zato je Baeli radove rasporedila kroz više faza kako bi raspršila trošak.

Ipak, takav pristup ima ograničenje: stanovanje mora imati hladniji spoljašnji vazduh kroz noć da bi efekat bio maksimalan. Ako noćne temperature ostanu visoke (primer: jedna noć u junu kada je spoljna i unutrašnja temperatura bila 27°C), kuća može zadržati takvu visoku temperaturu. U takvim uslovima privremena upotreba klima-uređaja može biti neophodna da bi se kuća rashladila, nakon čega Passivhaus mere održavaju novu temperaturu.

Marion Baeli covers all the windows of her home during the day and opens them at night [Marion Baeli/BBC]

Šira slika i politika

Passivhaus standard nastao je pre oko 35 godina u Nemačkoj i može smanjiti potrošnju energije i do 90% u odnosu na prosečne domove. U Velikoj Britaniji samo oko 1% novih kuća trenutno se gradi po ovom volonterskom standardu, ali Passivhaus Trust procenjuje da bi udeo mogao porasti na 10% u narednoj deceniji.

Nova regulativa (Future Homes Standard) u Engleskoj trebalo bi da postavi strože zahteve za energetske performanse novih kuća, a u Škotskoj teku konsultacije o propisima koji bi približili standarde Passivhausu. Međutim, procenjuje se da će 80% stambenog fonda 2050. već postojati danas, pa će veliki deo objekata zahtevati retrofitting.

Jednostavni saveti koje svako može primeniti

“Ne biste pravili rupe u termosu ako želite da zadržite led. Zatvorili biste poklopac i čvrsto ga zavrnuli. Isto je i u ovoj kući.” — Marion Baeli

Baeli savetuje jednostavne, pristupačne mere: tokom dana potpuno zasenčiti prozore (zavese, tende, čak i par dust-čaršava), a otvarati ih noću kada je hladnije. Čak i delimična primena Passivhaus mera — na primer izolovanje najizloženijih zidova i uklanjanje termalnih mostova — može značajno smanjiti potrošnju energije i povećati komfor.

Zaključak: Passivhaus pristup pokazuje da je moguće postići znatno veću otpornost doma na toplotne talase i uštede energije, ali zahteva ulaganja i promišljen plan retrofita. Za većinu vlasnika realna strategija je fazno ulaganje i primena jednostavnijih, jeftinijih mera zasenjivanja i ventilacije.