Rastuće temperature usled klimatskih promena pogoršavaju uslove u učionicama i narušavaju sposobnost učenja, posebno u slabo finansiranim školama koje nemaju klimatizaciju. Prosečne temperature od 80–90°F (≈27–32°C) povezane su sa većim izostancima i disciplinskim problemima. Studija iz 2025. navodi da je 156 distrikta zabeležilo u proseku 30 dana više preko 80°F nego 1970. godine. Rešenja uključuju privremene mere u učionicama i ulaganja u moderne HVAC sisteme uz pomoći poput energetskih kredita i Elective Pay.
Pregrejane učionice Dovode Do Tačke Vrenja — Kako Toplotni Talasi Remete Učenje i Šta Škole Mogu Da Urade
Hot temperatures are 'known to exacerbate student absenteeism and disciplinary referrals'. | Credit: MediaNews Group / Reading Eagle / Getty Images
Dok se bliže hladniji jesenji dani, mnogi učenici i dalje se vraćaju u škole suočeni sa visokim temperaturama u učionicama. Kako klimatske promene podižu letnje temperature, stručnjaci upozoravaju da će problemi sa pregrevanjem učionica biti dugoročni, naročito u školskim distriktima sa ograničenim sredstvima.
Kako toplota utiče na učenje
Vazduh, temperatura i ventilacija direktno utiču na koncentraciju i izvedbu učenika, navodi Time. Prosečne unutrašnje temperature od 80–90°F (≈27–32°C) i više povezane su sa porastom izostanaka i disciplinskih problema — to je posledica smanjene kognitivne funkcije, sporijih reakcija i slabe pažnje zbog fizičkog stresa.
Nejednakost i geografski rizik
Problem nije ograničen samo na tople klime poput Feniksa: mnogi gradovi na severu SAD-a su sve topliji u avgustu i septembru, kada počinje školska godina, upozoravaju Allison Poulos i Jennifer Vanos u tekstu za The Conversation. Slabo finansirani distrikti češće nemaju adekvatnu klimatizaciju ili senovite igrališne površine, što dodatno povećava izloženost učenika vrućini.
Studija Centra za Klimatsku Integritet iz 2025. godine pokazuje da je 156 školskih distrikta u SAD u proseku imalo 30 dana više sa temperaturama iznad 80°F (≈27°C) nego 1970. godine.
Primeri iz prakse
U Bostonu su tokom nekih junskih dana prosečne temperature u neklimatizovanim učionicama dostizale oko 100°F (≈38°C), zbog čega su nastavnici gasili svetla i prskali učenike vodom, prenosi The Boston Globe. U Severnoj Koloradu su škole krajem avgusta skraćivale časove zbog prevelike toplote, a u Tulsa School Districtu potvrđuju da se neki objekti i dalje bore sa sistemima za klimatizaciju (KOTV-DT Tulsa).
Rešenja i finansiranje
Stručnjaci ističu da modernizacija HVAC sistema može školama omogućiti pouzdano grejanje i hlađenje uz bolju energetsku efikasnost i manju izloženost volatilnim cenama fosilnih goriva. Korišćenjem energetskih poreskih kredita i mehanizma poznatog kao Elective Pay, javni školski distrikti mogu dobiti direktnu finansijsku podršku za ulaganja u nova rešenja. Neki distrikta u Indijani, Virdžiniji i Viskonsinu već implementiraju takve sisteme.
Privremene mere za škole bez klime
Dok se traju infrastrukturni radovi, škole primenjuju jednostavnije mere: zatvaranje vrata i spuštanje roletni kako bi se zadržao hladan vazduh, razmeštaj časova i aktivnosti na hladnije delove dana, povećano hlađenje vodom i promene u rasporedu fizičkog vaspitanja.
Ulaganje u bolju ventilaciju i hlađenje nije samo komfor — to je ulaganje u zdravlje i sposobnost učenja dece.
Zaključak: Toplotni talasi već utiču na obrazovni proces, a rešenja postoje: od hitnih mera u učionicama do većih ulaganja u moderne HVAC sisteme i finansijske mehanizme koji to omogućavaju. Praćenje klimatskih trendova i planiranje ulaganja u infrastrukturu postaje prioritet za bezbedno i efikasno obrazovanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
