Antički hrastovi u Engleskoj sve češće pokazuju prevremeni gubitak lišća i uvenuće usled dugotrajnih vrućina i suša — fenomen koji stručnjaci nazivaju „ranom jesenju“. Sherwood Forest je izgubio osam velikih hrastova u poslednje dve godine, a Major Oak je uginuo u junu. Woodland Trust i drugi stručnjaci upozoravaju da bi, ako se ovakvi uslovi nastave, do polovine antičkih hrastova moglo nestati u narednih 60 godina.
Antički hrastovi Engleske u opasnosti: toplotni talasi guraju stabla u „ranu jesen“ usred leta
Photo Credit: iStock
Antički hrastovi u Engleskoj počinju da pokazuju simptome koje stručnjaci opisuju kao „ranu jesen“ usred leta — prevremeno opadanje lišća, uvenuće i lomovi većih grana, posledica produženih toplotnih talasa i intenzivnih suša.
Šta se dešava i zašto je to važno
Za zajednice koje vekovima žive pored ovih stabala, gubici predstavljaju opipljiv znak da se lokalni ekosistemi menjaju brže nego što se mogu prirodno prilagoditi. Prema izveštaju The Guardian, produžene vrućine i vrlo malo padavina posebno pogađaju neka od najstarijih hrastova u Engleskoj.
Kako suša utiče na stablo
Ed Pyne, viši savetnik za očuvanje u Woodland Trustu: „Kada stabla gube previše vode, prestaje transport vode, minerala i hranljivih materija od korena do listova. Tada listovi venu i umiru, što daje utisak ranog opadanja lišća — praktično 'rane jeseni'.”
Stres usled suše primarno pogađa antičke i veteranske hrastove koji, iako su preživelice, s godinama postaju manje otporni na ekstremne vremenske uslove.
Obim problema i konkretni primeri
- Sherwood Forest izgubio je osam antičkih hrastova u 2024. i 2025. godini.
- Major Oak — jedno od najpoznatijih i najstarijih stabala u Evropi — uginulo je u junu.
- Granica za klasifikaciju „antičkog“ hrasta je oko 400 godina starosti.
- Engleska ima oko 3.300 hrastova sa obimom deblu većim od 6 metara, od kojih oko 114 prelazi obim od 9 metara.
- Za poređenje: ostatak Evrope zajedno (uključujući Škotsku i Vels) ima oko 98 stabala u toj najvećoj veličinskoj kategoriji.
Pyneova analiza mortaliteta pokazuje da bi polovina antičkih hrastova mogla nestati u narednih 60 godina — procena koja, kako on upozorava, verovatno potcenjuje rizik jer nije u potpunosti uključila buduće efekte klimatskih promena. „Kada imate neprestane suše iz godine u godinu, efekat se kumulira i vremenom postaje gori“, ističe on.
Širi uticaj i druge vrste
Stres nije ograničen samo na hrastove. John Parker, direktor Arboricultural Association, upozorava da su i bukve pod pritiskom i da bi njihov pad bio ozbiljan udar na biodiverzitet i izgled šuma. Alexander Held iz European Forest Institute napominje da se šume međusobno prilagođavaju, ali da se stara stabla ne mogu brzo prilagoditi ritmu zagrevanja planete.
Praktične posledice i šta se može učiniti
Stručnjaci za održavanje drveća beleže promene u načinu na koji stabla otkidaju grane: u vrelim i suvim periodima grane postaju krte i veći lomovi se javljaju češće. Angelo Morgan iz Trees UK of Bromley kaže da tokom toplih, suvih perioda stiže više hitnih poziva zbog opasnih, otpadnutih grana.
Zaštita, planiranje i aktivna nega (navodnjavanje, zaštita korena, monitoring zdravlja stabala i očuvanje staništa) postaju ključni alati za ublažavanje štete i očuvanje preostalih antičkih stabala.
Završna zapažanja
Gubici antičkih hrastova su alarmantan indikator ubrzanih promena u ekosistemima usled klimatskih promena. Potrebne su hitne i koordinisane mere očuvanja da bi se smanjio rizik od masovnog izumiranja ovih ključnih i kulturno značajnih stabala.
Pomozite nam da budemo bolji.
