Novo istraživanje sa Univerziteta Severne Karoline otkriva pad od preko 70% letećih insekata na subalpinskom pašnjaku u Koloradu za period 2004–2024. Studija, objavljena u Ecology, beleži prosečan godišnji pad od 6,6% i povezuje ga sa porastom letnjih temperatura, posebno toplijim noćima. Istraživači pozivaju na šire praćenje i hitne zaštitne mere, dok se kao praktične preporuke navode sadnja autohtonih biljaka i podrška politikama za smanjenje emisija.
Naučnici otkrili: broj letećih insekata pao za više od 70% na „netaknutom“ subalpinskom pašnjaku u Koloradu
Ključne poruke: Novo opsežno istraživanje pokazuje dramatičan pad letećih insekata u udaljenom subalpinskom pašnjaku u Koloradu, što baca novo svetlo na globalne posledice zagrevanja klime i utiče i na udaljena, naizgled netaknuta staništa.
Šta su istraživači otkrili?
Studija koju je predvodio Keith Sockman sa Univerziteta Severne Karoline u Chapel Hillu pratila je leteće insekte tokom 15 terenskih sezona (2004–2024) na subalpinskom pašnjaku u Koloradu, mestu sa dobro dokumentovanim meteorološkim podacima i relativno minimalnim direktnim ljudskim uticajem.
Autori su ustanovili da su brojevi letećih insekata opali za više od 70% tokom poslednjih 20 godina, sa prosečnim godišnjim padom od oko 6,6%. Najjača povezanost zabeležena je sa porastom letnjih temperatura, posebno sa toplijim noćnim minimumima.
Zašto je ovo važno?
Insekti predstavljaju temelj mnogih ekosistema: oprašuju useve i biljke, recikliraju hranljive materije i služe kao hrana pticama, sisarima i mnogim drugim vrstama. Nagli pad njihovog broja može pokrenuti talasne efekte kroz hranidbene mreže i ugroziti stabilnost lokalnih i šire rasprostranjenih ekosistema — uključujući i poljoprivredne lance snabdevanja.
„Nekoliko novih studija izveštava o značajnom opadanju insekata, ali većina istraživanja dolazi iz ekosistema snažno izmenjenih ljudskim delovanjem. Ovaj rad pokazuje da čak i relativno udaljena i naizgled netaknuta staništa nisu imuna“, rekao je Keith Sockman.
Šira relevantnost i implikacije
Iako je studija sprovedena u SAD, njeni zaključci su relevantni i za planinska područja u Evropi i na Balkanu (npr. Kopaonik, Tara, Šara), gde vrste prilagođene hladnijim, visokim nadmorskim visinama zavise od stabilnih klimatskih uslova. Ako se slični obrasci ponavljaju u drugim planinskim zonama, ugrožena je uloga planina kao žarišta biodiverziteta.
Preporuke naučnika
- Proširiti monitoring populacija insekata na širem spektru ekosistema, uključujući udaljene i planinske lokacije.
- Istražiti kako tačno promena temperature, toplotni talasi, noćne temperature i promena sezona utiču na reprodukciju i preživljavanje insekata.
- Razviti i primeniti strategije očuvanja koje uzimaju u obzir klimatske promene.
Šta svako od nas može da uradi?
Na individualnom i lokalnom nivou korisne mere su: sadnja autohtonih biljaka i cvetova za oprašivače, izbegavanje pesticida, obnavljanje staništa za oprašivače i podrška politikama koje smanjuju emisije štetnih gasova. Dugoročno rešenje zahteva prelazak na čistu energiju, urbanističko planiranje koje štiti biodiverzitet i međunarodnu saradnju u praćenju i očuvanju prirode.
Rad je objavljen u časopisu Ecology. Nalazi potvrđuju da čak i naizgled „netaknuta“ staništa mogu biti pod uticajem globalnih promena klime.
Pomozite nam da budemo bolji.
