Studija kineskih naučnika pokazuje da mikroplastika u zemljištu menja mikrobiološke procese i podstiče denitrifikaciju, što dovodi do gubitka korisnog azota iz tla i povećanih emisija azotnog oksida (N2O). N2O ima otprilike 300 puta veću toplotnu moć od CO2, pa takve emisije dodatno pogoršavaju klimatske promene. Istraživanje takođe ukazuje na potencijalne mere — npr. upotrebu biochara koja je u eksperimentu uklonila 92,6% čestica — ali su potrebne šire, dugoročne studije i praktične strategije upravljanja zemljištem.
Mikroplastika u zemljištu oslobađa N2O — gas ~300× jači od CO2 i preti plodnosti tla
Mikroplastika ugrožava zdravlje zemljišta i pojačava emisiju toplog stakleničkog gasa
Istraživači Instituta za urbano okruženje pri Kineskoj akademiji nauka analizirali su uticaj različitih vrsta mikroplastike na svojstva tla. Rad objavljen u časopisu Environmental Science & Technology ukazuje da prisustvo čestica plastike, među kojima su delovi polietilen-tereftalata (PET) i polivinil-hlorida (PVC), može negativno menjati mikrobiološke procese u zemljištu.
Kako mikroplastika menja biogehemiju tla
Mikroplastika podstiče bakterije u tlu da povećaju aktivnost denitrifikacije — proces u kojem mikroorganizmi redukuju nitrate do gasovitih oblika dušika, među kojima je i azotni oksid (N2O). To dovodi do gubitka rastvorljivih oblika azota koje biljke koriste, smanjujući plodnost tla i potencijalne prinose.
Istovremeno, kao posledica pojačane denitrifikacije, u atmosferu se može oslobađati veća količina N2O, gas koji ima približno oko 300 puta veću toplotnu moć od CO2 (u proceni globalnog zagrevanja na 100-godišnjem periodu). Povećane emisije N2O doprinose klimatskim promenama i pojačavaju ekstremne vremenske događaje.
Šta to znači za hranu i klimu
Kada je zdravlje tla narušeno—manjak dostupnog azota i promenjeni mikrobiološki procesi—ugroženi su prinosi useva i dugoročna održivost poljoprivrede. To može pogoršati bezbednost hrane, posebno u regionima koji već imaju probleme sa plodnošću ili resursima za upravljanje zemljištem.
„Naša otkrića doprinose dubljem razumevanju ekoloških efekata kontaminacije mikroplastikom na zdravlje zemljišta i kruženje hranljivih materija. Još važnije, naglašavaju potrebu da se u strategije upravljanja zemljištem uključi raznolikost mikroplastike kako bi se ublažio gubitak azota i zaštitile funkcije zemljišta,“ navode autori studije.
Moguća rešenja i dalji koraci
Druga istraživanja pokazuju da bichar — poljoprivredni nusproizvod prerađen u ugljenični materijal — može u eksperimentima ukloniti značajan deo plastičnih čestica (u pomenutom uzorku do 92,6%). To predstavlja obećavajući, ali preliminaran pristup za smanjenje sadržaja mikroplastike u zemljištu.
Autori i komentatori ističu potrebu za daljim istraživanjima na terenu, dugoročnim studijama uticaja na prinose i procenama rizika po ljudsko zdravlje. Kao praktične mere preporučuju smanjenje upotrebe jednokratne plastike, odgovorno upravljanje plastikom u poljoprivredi (npr. kontrola upotrebe folije i zaštićenih plastika) i istraživanje primenljivih metoda čišćenja tla poput biochara.
Zaključak
Studija ukazuje na to da mikroplastika nije samo estetski ili morskо zagađivač — ona menja funkcije tla i može povećavati emisije snažnih stakleničkih gasova. Rešenje zahteva kombinaciju smanjenja izvora zagađenja, unapređenja poljoprivrednih praksi i daljih naučnih istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
