Uragan Melissa ponovo je otvorio pitanje potrebe za Kategorijom 6 na Saffir‑Simpsonovoj skali. Naučnici upozoravaju da su uragani usled klimatskih promena intenzivniji i brže jačaju; studije procenjuju da je Melissa bila ~4× verovatnija zbog ljudskog uticaja i da su joj vetrovi porasli za oko 10–11 mph. Zagovornici predlažu granicu oko 192 mph i širu reviziju skale koja bi uključila padavine, dok protivnici ukazuju na probleme pri poređenju sa istorijskim podacima.
Kategorija 6 — nova realnost uragana? Melissa pokreće ozbiljnu raspravu
Uragan Melissa, koji je izazvao velike štete na Jamajci i Kubi, ponovo je otvorio pitanje: da li Saffir‑Simpsonova skala treba da dobije Kategoriju 6?
Zašto se govori o Kategoriji 6
Naučnici upozoravaju da su uragani usled ljudskog uticaja na klimu postali jači, brže jačaju i kreću se brže, zbog čega donose intenzivnije vetrove i ekstremnije poplave. Saffir‑Simpsonova skala za vetar trenutno se zaustavlja na „katastrofalnoj“ granici od 157 milja na sat (mph). Međutim, pet tropskih ciklona od 2013. bi, da je postojala takva klasifikacija, bilo svrstano u hipotetičku Kategoriju 6.
Kakva bi bila Kategorija 6?
Predložena granica za „Kat. 6“ često se navodi oko 192 mph. Zagovornici kažu da bi to bolje odražavalo povećan rizik i štetu koju čine sve snažnije oluje, posebno kada su građevine projektovane da izdrže „samo“ Kategoriju 5.
„Ne bi imalo smisla veštački ograničavati skalu na 5 dokle god merimo po vetru,“ kaže dr Michael Mann (Univerzitet Pensilvanija), ukazujući da bi revidirana ili proširena skala bila korisna za planiranje i procenu rizika.
Sugestije za širu reviziju skale
Dr Katharine Hayhoe (The Nature Conservancy) ističe da bi pored dodavanja Kategorije 6 trebalo razmotriti i uključivanje padavina i rizika od poplava u samu klasifikaciju, jer su poplave čest i skup faktor ekonomskih posledica uragana.
Protivnici promene
Neki meteorolozi i klimatolozi oprezno pristupaju ideji nove kategorije: dr Phil Klotzbach (Colorado State) smatra da dodatna kategorija nije neophodna, dok dr Zachary Handlos (Georgia Tech) upozorava da proširenje skale otežava poređenje budućih oluja sa istorijskim podacima bez sveobuhvatne reanalize arhiva podataka.
Šta je utvrdila analiza Melisse
Melissa je bila jedna od najbrže intenzivirajućih oluja zabeleženih u severnom Atlantskom okeanu, i u trenutku maksimuma bila je izjednačena po snazi vetra i pritisku. Studija Imperial College London procenila je da je ta oluja bila oko četири puta verovatnija zbog ljudskog uticaja na klimu, a da su joj vetrovi povećani za približno 10–11 mph zahvaljujući dodatnom zagrevanju okeana. Neki procenjuju da su procenjene maksimalne trajne brzine Melisse dosegle oko 185 mph u najintenzivnijem trenutku.
„Dodatno zagrevanje okeana podiglo je intenzitet Melisse i pomoglo da ona dostigne ekstremne vrednosti vetra; takve oluje sada su realnost koju moramo uzeti u obzir,“ objašnjava Daniel Gilford iz Climate Central.
Šta to znači za budućnost
Ako se emisije gasova staklene bašte ne smanje, očekuje se da će šanse za intenzivne, brzo jačajuće oluje rasti. To podrazumeva veće rizike za priobalne zajednice, infrastrukturu i ekonomske posledice zbog poplava i vetra.
Zaključak
Debata o uvođenju Kategorije 6 odražava širi problem: postojeća, vetrom zasnovana skala možda više ne obuhvata sve rizike koje donose ekstremne oluje u klimatski promenjenom svetu. Dok jedni stručnjaci zagovaraju proširenje i uključivanje padavina u merila, drugi ukazuju na praktične teškoće pri upoređivanju sa istorijskim podacima. Jasno je da će se diskusija nastaviti, a važna je i jasna komunikacija rizika i jačanje otpornosti na ekstremne vremenske nepogode.
Pomozite nam da budemo bolji.
