Potencijalni tretman za Parkinsonovu bolest: lek za rak koji u miševima blokira širenje štetnog proteina

Obećavajući rezultati iz prekliničkih istraživanja

Parkinsonova bolest je trenutno neizlečiva i progresivna neurodegenerativna bolest koja se karakteriše gubitkom dopaminergičkih neurona u delu mozga zvanom substantia nigra. Klinički se ispoljava kroz ukočenost, tremor, probleme sa ravnotežom, teškoće u govoru i promene u kognitivnom i mentalnom stanju. Napredovanje bolesti povezano je sa akumulacijom abnormalnih proteinskih nakupina poznatih kao Lewy tela, čiji je glavni sastojak naborani protein alpha‑synuclein.

Koji su mehanizmi u igri?

Prethodna istraživanja ukazala su da proteini LAG3 i APLP1 međusobno deluju i olakšavaju ulazak i širenje toksčnih oligomera alpha‑synucleina u neurone. Brisanje gena za LAG3 delimično je usporilo ovaj prenos, što je ukazivalo da su potrebni i drugi faktori — između ostalih, upravo APLP1.

Kako je korišćen postojeći lek?

Istraživači su u modelima na miševima testirali kombinovani pristup koristeći lek koji je već odobren od strane FDA za lečenje raka — kombinaciju nivolumab/relatlimab (poznatu pod komercijalnim imenom Opdualag u terapiji melanoma), pri čemu relatlimab deluje kao antitelo usmereno protiv LAG3. Cilj je bio da se prekine međudjelovanje LAG3 i APLP1 i time zaustavi prenos alpha‑synucleina između ćelija.

Šta pokazuju rezultati?

U genetski modifikovanih miševa koji su istovremeno nedostajali i LAG3 i APLP1, i koji su tretirani ovom kombinacijom leka, zabeležen je pad širenja toksičnog alpha‑synucleina za oko 90%. Kod miševa sa neizmenjenim genom lek je takođe ometao interakciju ova dva proteina i gotovo u potpunosti smanjio formiranje patoloških nakupina u modelima koji su proučavani.

Ograničenja i dalji koraci

Važno je naglasiti da su ovo rani preklinički podaci dobijeni isključivo u modelima miša. Uspesi u životinjskim modelima ne garantuju isti ishod kod ljudi: neophodni su dodatni eksperimenti, toksikološke studije i klinička ispitivanja da bi se utvrdili bezbednost, doziranje i efikasnost ovog pristupa kod ljudi. Takođe je potrebno bolje razumevanje potencijalnih neželjenih efekata blokade LAG3 u kontekstu neurodegenerativnih bolesti, s obzirom na ulogu imunološkog sistema.

Širi kontekst

Ovi rezultati spadaju u širi istraživački pravac ponovne upotrebe postojećih lekova (drug repurposing) i ciljanja mehanizama prenosa patoloških proteina, zajedno sa drugim pristupima poput terapija matičnim ćelijama ili uklanjanja štetnih („zombi") ćelija. S obzirom na veliki javnozdravstveni teret Parkinsonove bolesti, svaka pouzdana nova strategija zaslužuje dodatna istraživanja.

Zaključak: Studija je dala ohrabrujuće rezultate u miševima — lek koji sadrži antitelo protiv LAG3 može značajno smanjiti širenje alpha‑synucleina — ali je za prelazak na kliničku primenu kod ljudi neophodno sprovesti mnogo daljih ispitivanja.