Kina je 2024. procenjena na 15,6 Gt CO2e i koristi ugalj za skoro 60% proizvodnje struje, dok ima 1.482 GW vetra i sunca. Vlada je postavila prve numeričke ciljeve: smanjenje emisija 7–10% do 2035. i 3.600 GW obnovljivih do iste godine, uz širenje trgovine emisijama i povećanje šumskog fonda.
Analitičari ocenjuju da su ciljevi ostvarivi, ali verovatno nedovoljni za cilj od 1,5°C bez dodatnih rezova emisija.
Pred COP30 u Brazilu, Kina ostaje najveći svetski emiter gasova staklene bašte, ali istovremeno postavlja rekorde u instalaciji obnovljivih izvora i proizvodnji električnih vozila. Novi klimatski plan i zvanični ciljevi za 2035. pokazuju kombinaciju ambicija i ograničenja koja će imati veliki uticaj na globalne klimatske napore.
Kina učestvuje sa više od 30% globalnih emisija gasova staklene bašte — procenjeno na oko 15,6 gigatona ekvivalenta CO2 u 2024. prema najnovijim podacima Ujedinjenih nacija. Iako su istorijske ukupne emisije i emisije po glavi stanovnika i dalje ispod nivoa Sjedinjenih Država, rast im je brz.
Ugalj i dalje dominira: skoro 60% proizvodnje električne energije u Kini poticalo je iz uglja u prethodnoj godini, ali masovne instalacije vetra i solarnih sistema znatno doprinose pokrivanju novog rasta potrošnje.
Kina je i globalni lider u sektoru električnih vozila, ostvarujući preko 70% svetske proizvodnje; skoro polovina novih automobila prodatih u zemlji u 2024. bila je na baterije ili plug-in hibrid, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
U septembru je Peking predstavio prve numeričke ciljeve za smanjenje emisija — smanjenje od 7–10% do 2035. godine. Međutim, vlada nije precizirala baznu godinu od koje bi se merio taj pad, što otežava procenu ambicioznosti plana.
Stručnjaci upozoravaju da bi, da bi se verovatno zadržalo zagrevanje do 1,5°C, Kina morala smanjiti emisije približno 30% u odnosu na nivoe iz 2023. Postoji optimism da bi Kina mogla „potceniti ciljeve, a premašiti ih“, kao što je bio slučaj u nekim ranijim oblastima, naročito kod razvoja obnovljivih izvora.
Raniji zvanični ciljevi predviđaju vrhunac emisija do 2030. i postizanje ugljenične neutralnosti otprilike tri decenije kasnije (cilj za oko 2060.). Neki analitičari smatraju da su emisije već u fazi vrha zahvaljujući brzom širenju obnovljivih i nuklearnih kapaciteta.
Zvanični klimatski dokument potvrđuje cilj da se kombinovani kapacitet solarne i vetroenergije poveća na 3.600 GW do 2035. (šest puta više nego 2020.). Trenutni instalirani kapacitet vetra i sunca iznosi oko 1.482 GW.
Da bi se dostigao cilj od 3.600 GW, potrebno je instalirati otprilike 200 GW godišnje — tempo koji je u 2024. bio čak viši, što sugeriše da je cilj izvodljiv, pa i skroman u odnosu na dosadašnji rast. Ipak, rast može usporiti zbog logističkih i infrastrukturnih izazova.
Peking želi da udeo ne-fosilnih izvora u ukupnoj potrošnji energije poraste na preko 30% do 2035. — cilj koji mnogi analitičari ocenjuju kao ostvariv, čak i manje ambiciozan, budući da neke prognoze predviđaju udeo od oko 36% u narednoj deceniji.
Predsednik je takođe naglasio da „vozila na novu energiju“ treba da postanu dominantna pri novim prodajama, što je već blizu realnosti: EV i plug-in hibridi čine preko 40% novih kupovina.
Nove obaveze uključuju širenje nacionalnog sistema trgovine emisijama (ETS) tako da obuhvati sve sektore sa visokim emisijama. ETS se već proširuje van elektroenergetike na tešku industriju — cement, čelik i aluminijum — a zvaničnici sugerišu dalju ekspanziju.
Plan za 2035. takođe predviđa povećanje zaliha šumskog pokrivača sa 20 na 24 milijarde kubnih metara prema zvaničnim podacima, čime se jača uloga prirodnih uklanjača CO2.
Kina ostaje ključni igrač globalne klime: kombinacija velikih emisija i masovnog rasta obnovljivih i EV sektora čini je istovremeno delom problema i ključnim delom rešenja. Novi ciljevi za 2035. izgledaju ostvarivo, ali po mnogim procenama nedovoljno ambiciozno da samostalno obezbede put ka ograničenju porasta temperature na 1,5°C bez dodatnih, bržih smanjenja emisija.
Napomena: Sve brojke su zasnovane na najnovijim javno dostupnim podacima (UN, IEA) navedenim u članku.
Pomozite nam da budemo bolji.
