Kina je uvela u operativu treći nosač aviona, Fujian, prvi potpuno domaći nosač, što predstavlja značajan korak u modernizaciji mornarice. Novi brod koristi elektromagnetni katapult (EMALS) i može da nosi sopstvene izviđačke avione poput KJ-600, čime dobija veći operativni domet. Ipak, Kina i dalje zaostaje za SAD po broju nosača, nuklearnom pogonu i mreži inostranih baza. Regionalne prestonice, uključujući Japan, prate razvoj s oprezom zbog mogućih implikacija po bezbednost u Indo-Pacifiku.
Kina pušta u operativu nosač aviona Fujian — veliki korak za projekciju moći u Pacifiku
Kina pušta u operativu novi nosač aviona Fujian
PEKING — Nakon opsežnih pomorskih proba, kineske vlasti su zvanično primile u operativnu upotrebu svoj najnoviji nosač aviona Fujian, objavili su državni mediji. Ceremoniji u mornaričkoj bazi na ostrvu Hainan prisustvovao je i predsednik Si Đinping.
Fujian je treći nosač u kineskoj floti i prvi koji je u potpunosti dizajniran i izgrađen u Kini — simbol velike vojne modernizacije koju Pekin sprovodi u cilju stvaranja „plavovodne" mornarice sposobne da deluje daleko od obala.
"Nosači su ključni za viziju kineskog rukovodstva o Kini kao velikoj sili sa plavom vodom," navodi Greg Poling iz Asia Maritime Transparency Initiative (CSIS).
Šta donosi Fujian
Za razliku od prva dva kineska nosača — Liaoning (preuređeni sovjetski brod) i Shandong (baziran na sovjetskom dizajnu sa ski-jump rampom) — Fujian koristi elektromagnetni sistem lansiranja (EMALS). Ovaj sistem, sličan onom na američkim Ford-klasama, smanjuje opterećenje na letelicama i omogućava precizniju kontrolu ubrzanja, što omogućava lansiranje težih aviona sa većim teretom goriva.
Tokom probnih plovidbi na Fujianu testirani su avioni za rano upozoravanje KJ-600, najnoviji lovac J-35 i težlji J-15T, što kineska mornarica opisuje kao "potpunu palubnu operativnost" — sposobnost da nosač nosi sopstvenu izviđačku avijaciju i deluje dalje od dometa kopnene podrške.
Strateški kontekst i implikacije
Kina teži dominaciji u tzv. Prvom ostrvskom lancu (Južno i Istočno kinesko more, Žuto more) ali i sposobnosti da ospori kontrolu u Drugom ostrvskom lancu, gde se nalaze ključne američke baze poput Guama. Nosači omogućavaju produženje strateškog perimetra i poboljšanje obaveštajne pokrivenosti u širem Indo-Pacifiku.
Analitičari upozoravaju da sposobnost da se postave nosačke grupe dalje od obale može otežati i odložiti američku podršku u kriznim situacijama, posebno u scenariju oko Tajvana.
Ograničenja i poređenje sa SAD
I pored tehničkog napretka, Kina i dalje zaostaje za SAD u nekoliko ključnih segmenata: američka flota ima više nosača (SAD ~11 naspram kineska 3), američki nosači su nuklearno pokretani što im daje praktično neograničen domet, i SAD raspolažu razvijenom mrežom inostranih baza za logistiku i podršku. Takođe, američka flota ima više nuklearnih podmornica, razarača i krstarica sa jakim sistemima vazdušno-pomorske odbrane.
Kina radi na proširenju svoje logističke mreže u inostranstvu i, prema izveštajima, razvija mogućnosti nuklearnog pogona za buduće nosače. U brodogradilištima se takođe primećuje rad na novim nosačima, pa je očekivano da će domaća flota rasti u narednim godinama.
Reakcije i oprez
Vest o ulasku Fujiana u operativu izazvala je oprez u susednim zemljama. Japan, kroz izjave zvaničnika, ukazuje na brzu militarizaciju bez potpune transparentnosti. Stručnjaci, međutim, podsećaju da parada i prikazi tehnologije ne znače nužno i punu operativnu spremnost — Kina nije vodila rat decenijama, pa praktična borbena gotovost može zaostajati za prikazanim sposobnostima.
Singapurski analitičar Tang Meng Kit upozorava da modernizacija kineske vojske ima više ciljeva: odvraćanje velikih sila, pritisak na regionalne aktere, proširenje globalnog uticaja i jačanje domaće legitimnosti — a ne jedino pripremu za invaziju Tajvana.
Izveštavali su Albee Zhang u Vašingtonu i Mari Yamaguchi u Tokiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
