Krompir je pripitomljen u Andaima pre oko 7.000 godina, a 1995. je izveden eksperiment u kome su uzorci iz svemira i sa Zemlje bili gotovo identični. Zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata, vitamina i relativne lakoće uzgoja, krompir je predmet brojnih svemirskih istraživanja, uključujući ispitivanja u peruanskoj pustinji La Joya koja imitira Mars. Glavni problem je potreba za kuvanjem, pa se danas u svemiru češće gaje salate; crvena rimska salata prva je požnjevena 2015. Takođe se istražuju i druge ideje, poput ispitivanja starenja vina u kosmosu i biotehnologija za proizvodnju hrane.
Krompir — prvo povrće uspešno uzgajano u svemiru i potencijalna hrana za Mars
Kratka priča
Čovečanstvo je vekovima maštalo o osvajanju svemira, a kako su letovi postali stvarnost, postavilo se praktično pitanje: šta ćemo jesti van Zemlje? Još od 1960-ih, jedan uslovno „obični“ usev isticao se kao odličan kandidat za svemirske bašte — krompir.
Poreklo i prvi eksperimenti
Krompir je pripitomljen u Andaima pre oko 7.000 godina, a nakon evropske kolonizacije proširio se po svetu. Poznat je kao osnovna namirnica u mnogim krajevima, uključujući Irsku i američku saveznu državu Ajdaho. Godine 1995. sproveden je eksperiment u kome su naučnici odvojili listove jedne biljke, posadili ih u prenosive gredice i poslali polovinu uzoraka u svemir, dok je druga polovina ostala na Zemlji. Cilj je bio uporediti kako različiti uslovi utiču na rast i razvoj biljaka — rezultat je bio iznenađujuće sličan: svemirski i zemaljski uzorci pokazali su malu razliku u rastu.
Zašto je krompir važan za svemirsku ishranu
Krompir ima nekoliko osobina koje ga čine pogodnim za buduće svemirske farme: visok je izvor ugljenih hidrata, sadrži vitamine i određene količine proteina, relativno se lako gaji i ne zahteva opsežnu preradu nakon žetve. Zbog toga je predmet mnogih istraživanja i terenskih proba — između ostalog, analiziran je i u suvim zemljištima poput pustinje La Joya u Peruu, koja se koristi kao analogija marsovskog tla.
Ograničenja i trenutne prakse
Glavni problem za upotrebu krompira kao svakodnevne hrane na aktuelnim misijama jeste način pripreme: krompir obično mora da se kuva da bi bio prijatan i bezbedan za jelo, a većina svemirskih letelica još uvek nema kompletne kuhinjske uređaje poput šporeta ili rerne. Zato se u postojećim stanicama više pažnje posvećuje uzgoju svežeg povrća koje može da se konzumira sirovo — pretežno salate. Na primer, crvena rimska salata zabeležila je 2015. godinu kao prvu hranu koja je uzgajana i požnjevena direktno u svemiru.
Bogatstvo ideja i budućnost
Eksperimenti sa hranom prate razvoj svemirskih tehnologija i postaju sve kreativniji. Godine 2021. poslati su primerci bordeaux vina u svemir da bi se ispitalo kako mikrograwitacija i drugi faktori utiču na starenje; neki somelijeri su zabeležili promene koje ukazuju na ubrzano starenje u odnosu na kopnene uslove. Paralelno, rade se projekti koji istražuju nove izvore hrane u svemiru — od recikliranja otpada do biotehnoloških procesa koji bi mogli, na primer, da koriste izdahnut vazduh ili nusproizvode za proizvodnju kvasaca i drugih korisnih mikroorganizama.
Zaključak
Krompir je i dalje jedan od najperspektivnijih useva za dugoročne svemirske misije zahvaljujući nutritivnoj vrednosti i relativnoj otpornosti. Međutim, dok se ne reše izazovi pripreme hrane u svemiru, prioritet su usevi koji se lako konzumiraju sveži — dok istovremeno naučnici eksperimentišu s tehnologijama koje će omogućiti kuvanje i kompleksniju prehranu van Zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
