Arheolozi sa Univerziteta u Sidneju proučili su Monte Sierpe — niz od oko 5.200 rupa dug 1,5 km u južnom Peruu. Mikro-botanička analiza iz 19 jama otkrila je tragove kukuruza, biljaka iz porodice Amaranthaceae, žitarica (Pooideae) i Cucurbita, kao i materijale za izradu korpi, što sugeriše da su rupe služile za odlaganje prehrambenih proizvoda transportovanih u korpama. Radiokarbonsko datiranje (1320–1405 CE) ukazuje da su Chinchasi verovatno koristili lokalitet pre dolaska Inka, dok raspored jama u blokove podseća na inčki khipu, što navodi na moguću kasniju upotrebu za poresku evidenciju. Tim planira novu fazu iskopavanja radi prikupljanja dodatnih dokaza.
Monte Sierpe: Zašto je u Peruu iskopano 5.200 rupa? Pijaca koja je postala inčki računovodstveni sistem
Otkrivena moguća svrha misterioznih rupa na Monte Sierpeu
Na obroncima Anda, u južnom Peruu, krije se monumentalni niz rupa poznat kao Monte Sierpe — dugački pojas od oko 1,5 km u kojem je iskopano ~5.200 jama. Od prvih vazdušnih snimaka iz 1933. godine lokalitet je zbunjivao arheologe: ko je i zašto izveo ovako opsežan rad u krajoliku?
Nova analiza donosi važne naznake
Tim predvođen arheologom Jacobom Bongersom sa Univerziteta u Sidneju uradio je detaljno terensko ispitivanje: mapiranje dronom, uzorkovanje sedimenata iz 19 jama i mikro-botaničku analizu pronađenih ostataka. Rezultati pokazuju prisustvo skroba i polena kukuruza, predstavnika porodice Amaranthaceae (kinoja i srodne biljke), Pooideae (žitarice poput ovsa, pšenice, ječma) i Cucurbita (tikvice, bundeve), kao i biljaka poput trske i vrbe koje su se koristile za izradu korpi.
„Možda je ovo bila pre-inka pijaca, nešto poput buvljaka...“ — Jacob Bongers
Pronađeni su i keramički fragmenti, a radiokarbonsko datiranje uglja iz jedne jame pokazalo je starost oko 1320–1405. CE. To sugeriše da su materijali i verovatno početna upotreba lokaliteta prethodili potpuni ekspanziji Inka, pa ga je verovatno izgradila i koristila kultura Chincha.
Dva sloja upotrebe: pijaca i poreska evidencija
Aerialni snimci otkrivaju da su rupe raspoređene u blokove — obrazac koji istraživači povezuju sa inčkim khipuom (sistemom čvorova na užadima za vođenje računa). Na osnovu toga tim sugeriše dvoslojnu funkciju lokaliteta: prvo mesto okupljanja i razmene robe (tržište), a kasnije, pod Inka carstvom, prerada u veliki sistem za evidentiranje priliva i poreza.
Autori konceptualizuju Monte Sierpe kao oblik "društvene tehnologije" — infrastrukturni prostor koji je okupljao trgovce, karavane i lokalne proizvođače, a potom je postao i sredstvo administrativne kontrole.
Otvorena pitanja i naredni koraci
Iako su nalazi snažni, ostaje još pitanja: zašto je sličan tip spomenika očuvan samo na ovom mestu, kako je tačno funkcionisala transformacija u poresku evidenciju i da li se može govoriti o "pejzažnom khipuu". Planirana je druga faza terenskih radova kako bi se prikupilo više uzoraka, datiralo više jama i uporedili lokalni khipui.
Studija je objavljena u časopisu Antiquity.
Pomozite nam da budemo bolji.
