Letrozol + irinotekan protiv Alchajmera? UCSF pokazuje obećavajuće rezultate u miševima

Šta je novo: Nova studija istraživača Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF), objavljena u časopisu Cell, pokazuje da kombinacija dvaju već FDA‑odobrenih lekova protiv raka — letrozola i irinotekana — smanjuje nakupljanje malformisanog tau proteina u miševima koji služe kao model Alchajmera.

Kako su došli do ovih lekova

Istraživači su prvo analizirali promene u ekspresiji gena koje izaziva Alchajmer u različitim tipovima ćelija u mozgu. Zatim su iz baze podataka lekova identifikovali supstance koje izazivaju suprotan efekat na ekspresiju gena. Početni spisak od oko 1.300 kandidata sužen je na 86, potom na 25, a konačna selekcija je uzela u obzir samo lekove koji su već odobreni za ljudsku upotrebu.

Tu biologiju su povezali sa velikom kliničkom bazom: 1,4 miliona anonimizovanih elektronskih zdravstvenih zapisa pacijenata starijih od 65 godina iz UC Health Data Warehouse. Analiza je pokazala pozitivne korelacije za dva leka — letrozol i irinotekan — među pacijentima koji su ih već koristili iz drugih medicinskih indikacija.

Šta rade ovi lekovi i šta su pokazali eksperimenti

Letrozol je aromatazni inhibitor koji se koristi u lečenju hormonski osetljivog raka dojke; istraživači procenjuju da bi mogao povoljno delovati na neurone. Irinotekan je inhibitor topoisomeraze I, primarno korišćen u lečenju raka debelog creva i pluća; autori smatraju da bi mogao uticati na glijalne ćelije (ćelije podrške u nervnom sistemu).

Kombinovana primena ovih lekova u miševima dovela je do smanjenog taloženja patološkog tau proteina — jednog od ključnih obilježja Alchajmerove bolesti. To predstavlja važnu preliminarnu potvrdu računarskih predikcija iz laboratorije.

Ograničenja i naredni koraci

Važno je naglasiti da su do sada rezultati dobijeni u laboratorijskim modelima i u posmatračkoj analizi kliničkih zapisa. Korelacija u elektronskim kartonima ne dokazuje uzročnost; neophodna su kontrolisana klinička ispitivanja da bi se potvrdila efikasnost i bezbednost kod ljudi.

Osim toga, oba leka su snažne citostatike sa značajnim nuspojavama u indikacijama za koje su odobrena. Preusmeravanje (repurposing) lekova može ubrzati put do ispitivanja, ali primena kod osoba sa Alchajmerom zahteva pažljivu procenu rizika i koristi.

Zaključak

Studija predstavlja ohrabrujući primer kako kombinacija genomskih podataka i velikih kliničkih baza može ubrzati otkrivanje kandidata za lečenje kompleksnih bolesti poput Alchajmera. Ipak, do potencijalne primene kod ljudi ostaju važni koraci: rigorozna klinička ispitivanja i procena bezbednosti.

Napomena: Ako se sprovedu klinička ispitivanja, potrebno je pratiti učinke i neželjene reakcije, budući da su ovi lekovi prvobitno razvijeni za onkološke pacijente.