IEA: Solar predvodi — obnovljivi izvori rastu brže od fosilnih goriva, a potražnja za naftom može dostići vrhunac oko 2030.

Međunarodna agencijska za energiju (IEA) u godišnjem izveštaju World Energy Outlook konstatuje da obnovljivi izvori, predvođeni solarnom fotonaptikom, i dalje rastu brže od fosilnih goriva širom sveta, uprkos promenama američke politike koje usporavaju njihovu ekspanziju u SAD.

Glavni nalazi

IEA, sa sedištem u Parizu, objavila je 518-stranični izveštaj u kojem prikazuje više scenarija za budućnost energetike. U svim scenarijima obnovljivi izvori pokazuju najbrži rast među izvorima energije, a solarna energija predvodi taj trend.

Agencija napominje da, iako promena politike u SAD dovodi do nižeg očekivanog instaliranog kapaciteta obnovljivih u toj zemlji (do 30% manje u 2035. u odnosu na prošlogodišnji Outlook u jednom od scenarija), globalna ekspanzija obnovljivih i dalje nastavlja.

Politički kontekst i COP30

Izveštaj je objavljen dok se svetski lideri sastaju na klimatskoj konferenciji UN COP30 u Belemu (Brazil). Autor teksta navodi da su američke promene politike, uključujući poteze administracije Donalda Trumpa prema proširenju proizvodnje nafte i gasa i ukidanju nekih mera za čistu energiju, uticale na diskusiju o projekcijama potražnje za fosilnim gorivima.

Scenariji koje IEA koristi

IEA prikazuje tri glavna scenarija u World Energy Outlook:

• Scenarij trenutnih politika (CPS) — uzima u obzir politike koje su trenutno na snazi; u ovom scenariju potražnja za naftom i prirodnim gasom raste za oko 16% do 2035. i nastavlja da raste do 2050.
• Scenarij izjavljenih politika (STEPS) — uključuje politike koje su javno iznete, čak i ako još nisu u potpunosti sprovedene; u ovom scenariju potražnja za naftom dostiže vrhunac oko 2030. i pada na približno 100 miliona barela dnevno do 2035.
• Scenarij neto-nula (Net Zero) — pretpostavlja svet na putu ka neutralnosti emisija do 2050; u ovom slučaju globalno zagrevanje se najviše približava cilju Pariškog sporazuma, ali i dalje zahteva snažne mere.

Tempo varira, ali obnovljivi izvori rastu brže od bilo kojeg drugog glavnog izvora energije u svim scenarijima, pri čemu prednjači solarna fotonaponska energija. — IEA

Uticaj na klimu

IEA ističe da nijedan od osnovnih scenarija ne vodi ka sigurnom ispunjenju cilja ograničavanja zagrevanja na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa. Procene zagrevanja po scenarijima su sledeće:

• Prema CPS, zagrevanje prelazi 2°C oko 2050. i može dostići ~2,9°C do 2100.
• Prema STEPS, zagrevanje prelazi 2°C oko 2060. i dostiže ~2,5°C do 2100.
• U scenariju neto-nula, maksimum bi bio oko 1,65°C sredinom veka, sa postepenim padom do ispod 1,5°C do kraja stoleća.

Regionalni trendovi

Kina ostaje dominantno tržište za obnovljive tehnologije, očekuje se da će činити 45–60% globalne instalacije u narednih deset godina. Povećana potrošnja električne energije dolazi i od centara za podatke i razvoja veštačke inteligencije u razvijenim ekonomijama, kao i šire upotrebe klimatizacije u zemljama u razvoju.

Reakcije i političke tenzije

Izveštaj je izazvao oštre reakcije u političkim krugovima: neki akteri su kritički nastrojeni prema scenarijima koji pokazuju rast potražnje za fosilnim gorivima, dok drugi upozoravaju na rizik od povratka na intenzivniju upotrebu uglja i nafte ukoliko se politike okrenu ka podršci fosilnim izvorima.

IEA upozorava da nijedna država sama ne može zaustaviti globalnu energetsku tranziciju i da su potrebne koordinisane međunarodne mere kako bi se smanjili klimatski rizici.

Izvor: IEA, World Energy Outlook