Istraživanje objavljeno u The Lancet koje je modelovao tim sa Cornella pokazuje da prehrambeni sistemi najviše narušavaju 5 od 9 ključnih planeta‑procesa. Preko pola svetske populacije nema lak pristup zdravim dijetama, a prelazak na održiviju ishranu mogao bi da spreči oko 15 miliona preranih smrti godišnje. Autori pozivaju na osam mera i naglašavaju potrebu za konkretnim mapama puta koje povezuju promene u ishrani sa održivijom proizvodnjom.
Alarmantno otkriće: prehrambeni sistemi narušavaju 5 od 9 ključnih procesa — hitno su potrebne mape puta
Komisija stručnjaka upozorava: hrana ozbiljno utiče na stabilnost planete
Prema izveštaju objavljenom u časopisu The Lancet, tim istraživača pri Univerzitetu Cornell predvodio je modeliranje u velikom globalnom izveštaju o vezi između održivih prehrambenih praksi i zagađenja. Rezultati su zabrinjavajući: prehrambeni sistemi najjače negativno deluju na pet od devet ključnih procesa koji regulišu stabilnost i otpornost Zemlje (tzv. planetarne granice).
Glavni nalazi
- Više od polovine svetske populacije suočava se sa teškoćama u pristupu zdravim dijetama.
- Pomak ka zdravijim i održivijim obrascima ishrane mogao bi da spreči oko 15 miliona preranih smrti godišnje.
- Najbogatijih 30% ljudi odgovorno je za približno 70% uticaja povezanim sa hranom na životnu sredinu — uključujući gubitke i bacanje hrane i posledice neodrživih poljoprivrednih praksi.
Predložena rešenja
Autori izveštaja navode osam ključnih pravaca delovanja, među kojima su:
- smanjenje gubitaka i bacanja hrane,
- zaštita i podrška tradicionalnim i lokalnim dijetama,
- sprečavanje konverzije prirodnih ekosistema u poljoprivredno zemljište,
- povećanje održive poljoprivredne produktivnosti i efikasnosti lanca snabdevanja.
Istraživanje jasno pokazuje da promene u potrošnji (dijeti) mogu imati veliki pozitivan uticaj na okolinu, ali autori upozoravaju da same promene u ishrani neće biti dovoljne ako nisu praćene konkretnim poboljšanjima u načinu proizvodnje hrane.
"Ako promene u ishrani nisu praćene poboljšanjima kao što su veća poljoprivredna produktivnost i smanjenje gubitaka hrane, nećemo dobiti ekološki održive prehrambene sisteme," rekao je Daniel Mason‑D'Croz, viši istraživač u CALS i vođa modelujućeg tima. "Budući rad će sada morati da se fokusira na izradu konkretnih mapa puta za postizanje održivijih budućnosti."
Zašto je ovo važno za Srbiju? Iako su podaci globalni, implikacije se direktno odnose i na Srbiju: prilagođavanje poljoprivrede, smanjenje bacanja hrane, zaštita lokalnih tradicionalnih dijeta i razvoj politika koje povezuju proizvodnju i potrošnju ključni su za smanjenje negativnog uticaja i unapređenje javnog zdravlja kod nas.
Šta dalje?
Autori pozivaju na izradu jasnih mapa puta koje povezuju politike ishrane, poljoprivrede i zaštite prirode — uključujući planove za jednak pristup zdravoj hrani, stimulaciju održivih praksi kod proizvođača i smanjenje otpada u lancima snabdevanja. Bez takvih sveobuhvatnih mera, prelazak na održiviju ishranu neće biti dovoljan da se postignu ciljevi u pogledu klime i biodiverziteta.
Izvor: izveštaj objavljen u časopisu The Lancet; modeliranje i doprinos istraživača sa Univerziteta Cornell.
Pomozite nam da budemo bolji.
