Istraživači iz Španije pokazali su da ciljano podešavanje aktivnosti malog sklopa neurona u amigdali može ukloniti simptome anksioznosti, depresije i socijalnih deficita kod miševa. Promena je postignuta modulacijom gena GRIK4, koji kontroliše nivo proteina GluK4; višak tog proteina izaziva anksiozno ponašanje. Uklanjanjem dodatnih kopija GRIK4 simptomi su nestali, iako su neki kognitivni deficiti (prepoznavanje objekata) ostali. Rezultati, objavljeni u iScience, otvaraju put za preciznije, lokalizovane terapije, ali primena kod ljudi još nije dokazana.
Otkriveni neuroni koji pokreću anksioznost — i kako ih umiriti
Anksiozni poremećaji su najrašireniji oblik mentalnih bolesti u svetu i pogađaju oko 360 miliona ljudi. Nova studija španskih istraživača otkriva specifičnu grupu neurona u amigdali koja može da izazove anksiozno i socijalno deficitarno ponašanje — i pokazuje kako ciljano "rebalansiranje" tih ćelija može vratiti normalno ponašanje kod miševa.
Kako su to uradili?
Istraživači sa Španskog nacionalnog istraživačkog saveta i Univerziteta Miguel Hernández (CSIC‑UMH) fokusirali su se na gen GRIK4, koji kontroliše proizvodnju subjedinice receptora poznate kao GluK4. Preekspresija GRIK4 dovodi do povećanih nivoa proteina GluK4, a miševi sa viškom ovog proteina pokazivali su ponašanja slična anksioznosti — izbegavanje otvorenih prostora, smanjenu socijalnu interakciju i simptome nalik depresiji, kao i poteškoće u prepoznavanju objekata.
Genetska intervencija i neuronski krugovi
Primena tehnika genetskog uređivanja uklonila je dodatne kopije GRIK4, smanjila nivo GluK4 i time uklonila znakove anksioznosti, depresije i socijalnih problema kod eksperimentalnih miševa. Tim je dalje identifikovao posebnu populaciju neurona u amigdali čija neuravnotežena aktivnost sama po sebi može izazvati patološka ponašanja; vraćanje aktivnosti tih neurona u normalu dovelo je do povratka tipičnog ponašanja.
"Ta jednostavna prilagodba bila je dovoljna da se obrnemo ponašanja vezana za anksioznost i socijalne deficite, što je izvanredno", kaže neuroznanstvenik Álvaro García.
Važno je napomenuti da lečeni miševi nisu potpuno oporavili sve funkcije: i dalje su imali probleme sa zadacima prepoznavanja objekata, što ukazuje da su neki drugi regioni mozga ostali neizmenjeni smanjenjem ekspresije GRIK4. Takođe, ista intervencija delovala je i kod nemodifikovanih miševa sklonnijih anksioznosti, što potvrđuje značaj lokalnih moždanih krugova.
"Znali smo da je amigdala uključena u anksioznost i strah, ali sada smo identifikovali specifičnu populaciju neurona čija neuravnotežena aktivnost sama po sebi može izazvati patološka ponašanja", kaže Juan Merma.
Šta ovo znači za ljude?
Rezultati su ohrabrujući jer pokazuju da ciljana manipulacija malog skupa neurona može imati veliki efekat na ponašanje. Međutim, autori jasno ističu da su dosadašnji rezultati ostvareni kod miševa i da je potrebno mnogo dodatnih istraživanja pre nego što se slične metode mogu bezbedno primeniti kod ljudi.
"Ciljanje ovih specifičnih neuronskih krugova moglo bi postati efikasna i lokalizovanija strategija za lečenje afektivnih poremećaja", kaže Lerma.
Rad je objavljen u časopisu iScience. Iako su to prve naznake novog pravca terapije, neophodni su dalji eksperimenti i kliničke studije pre nego što se ideje primene u humanoj medicini.
Pomozite nam da budemo bolji.
