Ptice potiču od manjih teropodnih dinosaurusa i zajedno su živeli sa njima oko 100 miliona godina. Kada je asteroid udario pre 66 miliona godina, mnogi dinosauri i zubate ptice su izumrli, ali su neke bezube ptice preživele. Fosili pokazuju da su bezube vrste često jele seme, orahe i voće, što im je dalo prednost kad je hrana postala retka. Naučnici smatraju da su dijeta, veličina tela, sposobnost leta, prilagodljivost i sreća najverovatniji razlozi opstanka.
Kako su ptice preživele masovno izumiranje dinosura?
Kako su ptice preživele masovno izumiranje dinosura?
Mnogi ljudi znaju šta je ptica, a gotovo svi znaju šta je dinosaurus. Međutim, manje je poznato da su današnje ptice potekle od malih, perjastih teropodnih dinosaurusa pre otprilike 160 miliona godina. Ptice i dinosauri su zajedno postojali oko 100 miliona godina
Pre oko 66 miliona godina, srazmerno veliki asteroid udario je u Zemlju blizu mesta današnjeg poluostrva Jukatan u Meksiku (poznat kao Chicxulub). Taj udar je izazvao trenutne katastrofe — cunamije, zemljotrese i ogromne požare — a u mesecima koji su sledili velika količina prašine i čestica podigla se u atmosferu i blokirala sunčevu svetlost. Posledica je bila drastičan pad fotosinteze i raspad lanaca ishrane.
Danasšnje ptice uglavnom nemaju zube — imaju kljunove prilagođene različitoj ishrani — ali neke rane ptice iz doba dinosaurusa imale su zube. Fosili pokazuju da su upravo mnoge zubate linije, kao i mnogi drugi veliki dinosaurusi, izumrli posle udara, dok su neke linije bezubih ptica opstale.
Zašto su neke ptice preživele? Naučnici veruju da je kombinacija faktora igrala ulogu:
- Prehrambena fleksibilnost: Fosili sugerišu da su mnoge bezube ptice pretežno jele seme, orahe i voće, hranu koja može da ostane u zemlji ili na drveću i postane dostupna i kad je lov otežan.
- Male veličine i brže razmnožavanje: Manje životinje obično trebaju manje hrane i mogu brže da se razmnožavaju, što im pomaže da prebrode teško razdoblje.
- Sposobnost leta: Let je mogao da olakša traženje novih izvora hrane i prelazak u refugijume (sigurnija staništa).
- Opšta prilagodljivost: Ptice su često oportunističke — mogu kombinovati ishranu i širiti se u različite stanišne niše.
- Slučajnost i geografski faktori: Neki oblici života jednostavno su bili na mestima koja su manje pogođena neposrednim efektima udara ili su imali sreću da prežive kritične prve mesece.
Važno je napomenuti da nijedna od ovih stvari sama po sebi nije definitivna potvrda — to su hipoteze koje istraživači testiraju analizom fosila, stena i, kad je moguće, molekularnih podataka. Nauka napreduje tako što se dokazi skupljaju i teorije prilagođavaju.
Zaključak: verovatno je kombinacija ishrane (više biljne i sklonosti ka semenu), telesne veličine, sposobnosti leta, ekološke prilagodljivosti i elementa sreće doprinela opstanaku predaka današnjih ptica nakon katastrofe koja je izbrisala većinu neptašćih dinosaurusa.
Želiš da saznaš više? Postavi pitanje odrasloj osobi i pošaljite ga na CuriousKidsUS@theconversation.com — navedi ime, godine i grad. Izvor teksta: The Conversation, autor Chris Lituma (prerađeno za srpski jezik).
Pomozite nam da budemo bolji.
