Studija Oxfordskih istraživača pokazuje da je romantično ljubljenje najverovatnije nastalo kod zajedničkog pretka ljudi i velikih majmuna pre oko 21,5–16,9 miliona godina. Istraživači su mapirali ponašanje na filogenetsko stablo primata i koristili simulacije da procene njegovo poreklo. Nalazi sugerišu da su poljupci prisutni kod većine velikih majmuna, a podaci o oralnoj mikrobioti upućuju i na mogućnost da su se neandertalci ljubili. Ipak, poljubac je dokumentovan samo u ~46% ljudskih kultura, pa ostaje otvoreno pitanje evolucije naspram kulture.
Prvi poljubac: istraživanje sugeriše da je ljubljenje nastalo pre oko 21 miliona godina
Nova studija istraživača sa Univerziteta u Oksfordu pokazuje da je romantično ljubljenje najverovatnije nastalo kod zajedničkog pretka ljudi i velikih majmuna pre otprilike 21,5–16,9 miliona godina. Autori rada mapirali su ponašanje na filogenetsko stablo primata i koristili kompjuterske simulacije kako bi procenili kada je osobina nastala i kako se prenosila kroz evoluciju.
Glavni nalazi
Istraživanje ukazuje da je nenasilan kontakt usta‑sa‑ustima (bez prenosa hrane), koji su autori definisali kao "poljubac", verovatno postao uobičajena osobina kod predaka velikih majmuna i da je zadržan kod većine savremenih velikih majmuna, uključujući gorile i ljude. Rezultati takođe podržavaju pretpostavku da su i neandertalci mogli praktikovati poljupce — do toga dovode i podaci o razmeni oralne mikrobiote koji pokazuju prenos pljuvačke između ranih ljudi i neandertalaca.
Metodologija
Istraživači su prvo jasno definisali poljubac kao nenasilan kontakt usta‑sa‑ustima bez prenosa hrane. Zatim su prikupili zabeležena posmatranja kod modernih vrsta primata (posebno čimpanze, bonobi, orangutani i druge vrste iz Afrike, Evrope i Azije) i mapirali prisustvo ove osobine na evolutivno stablo primata. Korišćenjem računarskih simulacija procenili su verovatnoće da su različiti preci takođe praktikovali poljubce, što je dovelo do procene pojave ponašanja pre oko 21,5 miliona godina.
Šta to znači
Autori podsećaju da iako je poljubac široko rasprostranjen među velikim majmunima, on nije univerzalan kod ljudi — dokumentovan je u približno 46% ljudskih kultura. To pokreće pitanje da li je ljubljenje prvenstveno evolutivna osobina ili kulturni izum koji se širi i menja između društava. Kako ističu autori, ovo istraživanje predstavlja prvi korak u odgovorima na to pitanje iz široke evolucione perspektive.
„Ovo je prvi put da je neko pristupio pitanju ljubljenja iz široke evolutivne perspektive“, kaže dr Matilda Brindle (Univerzitet u Oksfordu). Dr Catherine Talbot dodaje da se društvene norme i konteksti ljubljenja znatno razlikuju između kultura, što otežava jednoznačno tumačenje porekla ponašanja.
Izvor: rad objavljen u časopisu Evolution and Human Behaviour; autori među kojima su Matilda Brindle i Catherine Talbot.
Pomozite nam da budemo bolji.
