Autistična deca i samoubistvo: šta roditelji i lekari moraju da znaju

Kada su Neal i Samara Tricarico saznali da njihov sin Anthony ima poremećaj iz spektra autizma, fokusirali su se na podršku u školi i terapije za govor i motoričke sposobnosti. Nisu im, međutim, rekli da su deca poput Anthonyja — autistična, često visokosposobna i sklona "maskiranju" — izloženija depresiji i suicidalnim mislima, niti da bi im pristup u kriznim situacijama trebalo da bude drugačiji.

Zašto je rizik veći

Studije pokazuju da su autistična deca u većoj meri pogođena sapratnim psihijatrijskim stanjima: anksioznošću, depresijom i teškoćama u regulaciji emocija. Maskiranje — svesno ili nesvesno prikrivanje autističnih osobina radi uklapanja — često vodi emocionalnom iscrpljenju i povezan je sa povećanim rizikom od suicidnih misli.

Meta-analiza iz 2024. procenjuje da je oko 10% autistične dece i tinejdžera pokušalo samoubistvo, što je više nego dvostruko u odnosu na neautistične vršnjake. U jednoj studiji autistična deca sa povišenim IQ-om imala su znatno veću verovatnoću suicidalnih misli — trend suprotan onom kod neautistične dece.

Klinika i prepreke u prepoznavanju

Uobičajeni pokazatelji rizika mogu biti odsutni ili izgledati drugačije kod autistične dece. Mnogi autistični tinejdžeri tečno govore, ali imaju aleksitimiju — teškoće da prepoznaju i opišu sopstvena osećanja — pa mogu da ne iskomuniciraju ozbiljnu unutrašnju krizu. Takođe, autistična osoba može delovati pribrano ili čak privremeno "radosno" neposredno pre samoubilačkog čina, što je klasičan znak skore opasnosti.

Prilagođeni pristupi i alati

Stručnjaci predlažu nekoliko praktičnih koraka:

• Koristiti kombinovane metode skrininga (usmeno i pismeno) — neki autistični mladi ljudi lakše odgovaraju na pisana pitanja.
• Prilagoditi sigurnosne planove (npr. modifikovani Stanley-Brown) tako da su jasni, vizuelno pregledni i senzorski prijatni (bez striktno numerisanih zahteva ili previše stimulativnog dizajna).
• U kriznim jedinicama obezbediti mirne, senčane prostore i vreme za procesuiranje informacija; izbegavati produženu izolaciju kojom se narušava rutina i mogućnosti vlastitog samoregulacionog ponašanja.
• Obrazovati pedijatre, psihologe, školske savetnike i hitne službe o specifičnostima autizma i rizicima suicidnosti.

Šta mogu da urade roditelji i staratelji

Razgovarajte otvoreno i na načine koje dete najlakše prihvata — porukom, pismenim pitanjem ili u razgovoru sa pouzdanim terapeutom. Prisutnost, strpljenje i mirna podrška često su važniji od reči: nekome autističnom može biti dovoljno da neko sedne pored njega i ćuti dok se smiruje.

Planirajte unapred: razgovarajte o mogućim znakovima krize već u trenutku postavljanja dijagnoze, izradite prilagođeni sigurnosni plan i obezbedite listu prilagođenih opcija lečenja i specijalista. Ako dete izrazi suicidalne misli, potražite hitnu stručnu pomoć.

Priča kao poziv na akciju

Porodica Tricarico osnovala je Endurant Movement nakon gubitka Anthonyja kako bi podizala svest o specifičnim rizicima i potrebama autistične mladosti. Njihova poruka je jasna: prihvatanje, smanjivanje pritiska na "maskiranje" i pravovremena, prilagođena podrška mogu spasiti živote.

Korisne napomene i resursi

Ako ste u neposrednoj opasnosti ili brinete za nekog ko je u ozbiljnoj krizi, obratite se hitnim službama. Ako ste u SAD, zovite 988 za nacionalnu liniju za mentalno zdravlje; u SAD i Kanadi možete poslati i poruku HOME na 741741 (Crisis Text Line). U drugim zemljama potražite lokalne krizne linije ili se obratite pedijatru, porodičnom lekaru ili službi hitne psihijatrijske pomoći.

Napomena: Ovaj tekst zasniva se na izjavama stručnjaka i objavljenim istraživanjima, i služi kao priručnik za bolje razumevanje rizika i praktične korake koje porodice i profesija mogu preduzeti.