Šta su otkrili: DNK analiza 328 kostiju sa Pampasa otkriva jedinstvenu autohtonu genetsku liniju stara ~8.500 godina, prvi put identifikovanu u uzorku iz Jesús María. Linija je ostala genetski stabilna hiljadama godina uprkos promenama u načinu života i klimatskim prilikama. Povećanje naseljenosti pre ~3.500 godina i prelazak na poljoprivredu pre ~1.500 godina nisu doveli do velike demografske zamene. Studija objavljena u Nature ističe da jezička raznolikost regiona verovatno proizilazi pretežno iz lokalne razvoja, a ne iz duboke genetske podeljenosti.
Drevna genetska linija Pampasa: 8.500 godina stabilnosti u centralnoj Argentini
Istraživači su analizirali DNK iz kostiju 328 pojedinaca sa ravnica Pampasa u centralnoj Argentini i otkrili postojanje jedinstvene autohtone genetske linije čiji najstariji predstavnik datira pre oko 8.500 godina. Najstariji uzorak povezan s tom linijom potiče iz nalazišta blizu grada Jesús María, a mlađi uzorci pokazuju iznenađujuću genetsku kontinuitet tokom milenijuma.
Pre oko 10.000 godina centralna Argentina bila je jedno od poslednjih ljudski nenastanjenih područja pre nego što su migracije dovele ljude na plodne ravnice Pampasa. Izuzetan nalaz ove studije je to što je lokalna genetska komponenta ostala dominantna u regionu uprkos klimatskim promenama, društvenim previranjima i uvođenju novih kulturnih elemenata tokom hiljada godina.
Arheološki podaci ukazuju da se gustina naseljenosti u Pampasu povećala pre oko 3.500 godina — promena koja se poklapa sa pojavom luka i strele — ali dostupni dokazi sugerišu da je bilo relativno malo genetskih mešanja sa susednim populacijama. Malo artefakata ukazuje na trgovinske razmene: kameni materijali za rezbarenje i bakarne perle su među retkim nalazima koji pokazuju kontakte s drugim grupama.
Prelazak na poljoprivredu pre oko 1.500 godina nije doveo do velike genetske promene u toj populaciji. Za razliku od onoga što je zabeleženo u delovima Evrope, Azije i Afrike — gde su neolitski farmeri često menjali demografsku strukturu — u Pampasu su ljudi verovatno usvojili nove privredne prakse bez značajne demografske zamene.
„Naši nalazi sugerišu da komponenta porekla predstavljena uzorkom iz Jesús María predstavlja glavnu starosedelačku liniju u regionu do današnjih dana,” navode autori studije objavljene u časopisu Nature.
Iako su se vremenom povećale kulturne i tehnološke razmene — od stilova keramike do preuzimanja jezika — genetski potpis te linije ostao je relativno stabilan. Analize takođe pokazuju da ova stabilnost nije posledica povećanih brakova među bliskim srodnicima, što je bilo češće u severozapadnim delovima Argentine, gde su postojale snažne kulturne i genetske veze sa Andima.
Studija naglašava interesantnu koegzistenciju: visoka genetska homogenost u regionu dokazuje se rame uz rame sa velikom jezičkom raznolikošću zabeleženom u 16. veku, što sugeriše da su se jezici verovatno razvijali pretežno lokalno i ne moraju nužno da prate duboke genetske razlike.
Vremenom se ta linija delimično proširila ka jugu i pomešala sa drugim grupama, ali je ostala vidljiva i nakon dolaska evropskih naseljenika, zadržavši značajan udeo u današnjem stanovništvu Pampasa. Otkriće doprinosi razumevanju kako lokalne populacije mogu dugo zadržavati genetski identitet uprkos kulturnim promenama i ukazuje na važnost regionalnih studija starosedeoca za rekonstrukciju ljudske prošlosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
